Za vikend je u Kraljevu padala kiša. Ionako smo bili preumorni od krečenja i preseljenja mog psihoterapeutskog kabineta pa i da je bilo lepo vreme ne bismo imali snage za neku akciju.

Kiša je sa sobom povukla svu tešku artiljeriju igara za po kući. Neizbežno je bilo da odigramo i "Ne ljuti se, čoveče"

Dok smo igrali, pade mi na pamet kako su roditeljstvo i porodični život prilično kao ova igrica.

Zašto?

Nekad te potera sreća i začas se smestiš u kućicu na bezbedno (sve ti ide od ruke), a nekada baš ide sporo i ne da ti se, koliko god da se trudiš i pokušavaš (bacaš kockicu i dobijaš samo jedinice i dvojke). (bilo da se radi o odlasku u krevet ili završavanju obroka i kretanju u vrtić. Poznato?)

Taman kad misliš da ti dobro ide, neko (nešto) te izbaci sa puta. (od dečijih slinaca i temperature i povlčenja iz vrtića zbog istih, do uplitanja drugih ljudi u naš život i odluke)

Strpljenje (da sačekaš pravi trenutak da izbaciš svog pijuna ili da dobiješ pravi broj) i adaptacija (brza rekacija i odabir pijuna sa kojim ćeš sada da igraš) su mnogo važni (mislim da se nigde stvari toliko brzo ne menjaju a da istovremeno zahtevaju toliko strpljenja kao u roditeljskom životu - svaki dan je novi izazov kome se treba prilagoditi, a to moramo uraditi nežno i strpljivo)

Iako ne bi želeo da povrediš nikoga, nekad prosto staneš na nečije polje i pojedeš ga. (nekada moramo da se suprotstavimo partneru ili deci i povučemo neku granicu koja se njima ne dopada)

Ako se drugi ljute i plaču, ni tebi nije lepo da se igraš (ima li srećnog roditelja dok mu dete plače ili partner pati?)

Dalje,

nekada moraš da kreneš iz početka i strpljivo opet čekaš 6 da bi dobio novu priliku (ovo mi je utisak svaki put kada decu učim nešto novo jer je momenat koji mogu da iskoristim dok su raspoloženi da slušaju tako redak a kratak. Ali, naravno, primenljivo je i na mnoge druge situacije)

O tome koliko kopiraju naš stil ponašanja kada gubimo, dobijamo, kako komuniciramo, radujemo se ili ljutimo je bespotrebno govoriti.

Zadnje, ali ne i najmanje slično,

dešava se da smo toliko rasejani i u obavezama da zaboravimo i koji su naši pijuni i koja je naša kućica, i kad je red na nas da igramo (zaboravimo na sebe, na to šta smo uopšte hteli da postignemo ili jurimo ka cilju bez ikakvog uživanja u procesu).

Da li znate šta je cilj igre?

Kratkoročno - to je svakako da dobijete 6 kad treba, da vas posluži sreća da vas zaobiđu i ne pojedu, da svakog od 4 pijuna ubacite u kućicu, možda da se zabavite i ubijete vreme...

Ali ako znate šta vam je dugoročni cilj (da se družite, da vam bude lepo, da jačate frustracionu toleranciju, podučavate se čekanju na red, podučavate kako se reaguje u situacijama kada gubimo...), još ako imate saveznika tokom igre (partnera koji će da progleda kroz prste ili umesto da vas "pojede", svoju šesticu iskoristi da izvede novog pijuna) onda ste na pravom putu.

Baš ti ciljevi u roditeljstvu - i kratkoročni i dugoročni su nešto na šta bih da vam ukažem.

Kratkoročni ciljevi su oni koje roditelj želi da postigne odmah.

Na primer, možete želeti da vaše dete:

• se obuje odmah
• se skloni sa ulice odmah
• uđe unutra odmah
• prestane da udara sestru odmah

Dani roditelja su često provedeni u pokušajima da pronađu način na koji bi ispunili kratkoročne ciljeve.

Ovo je realnost u roditeljskom svetu.

Zapravo, mi često izgubimo iz vida šta želimo zapravo da postignemo.

Sa druge strane, dugoročni ciiljevi u roditeljstvu su oni ciljevi čije se ostvarenje vezuje za period kada je dete odraslo.

Na primer, možete želeti da vaše dete bude:

• blagonaklono i ono koje voli da pomaže drugima
• uviđavno i ljubazno
• da donosi mudre odluke
• da je iskreno i vredno poštovanja
• nenasilno
• brižno prema vama
• da jednog dana kada postane i samo roditelj da postupa sa ljubavlju prema svojoj deci

Za dugoročne ciljeve je potrebno vreme da bi se postigli i to uglavnom više godina.

Međutim, oni predstavljaju srž roditeljstva.

Jedna od najtežih stvari u roditeljstvu je ispunjenje dugoročnih ciljeva uz ispunjenje kratkoročnih ciljeva, zato što su obe vrste ciljeva često u sukobu.

Npr. mi bismo da je dete samostalno, da se samo oblači, a svaki put kad izlazimo iz kuće ga mi oblačimo jer žurimo i ne možemo da čekamo da dete to samo uradi).

Kako možemo istovremeno da ispunimo kratkoročne i dugoročne ciljeve?

Ključ efikasne discipline je videti kratkoročne izazove kao prilike za rad na dugoročnim ciljevima.

Svaki put kada osetite frustraciju imate priliku da budete uzor vašem detetu.

Time što vladate sobom u ovakvim situacijama, vi mu pokazujete kako da se nosi sa sopstvenim frustracijama.

Kako je ovo moguće postići?

Moguće je kroz vežbanje pozitivne discipline i primene tehnika koje ćete naučiti u video kursu za roditelje dece 1-7 godina.

Video kurs će biti u prodaji od 27.9. do 7.10. po ceni od 289 evra.

Do idućeg utorka, popišite te dugoročne ciljeve.

Iako nećete možda moći da promenite svoje ponašanje odmah, bar će vam "zazvoniti" kad krenete npr. da vičete, a želite da vam dete bude staloženo.

Zagrljaj,

Milena