Vreme odmora je završeno i lista poslova koji me čekaju u nareda dva meseca je baš velika.

Između ostalog, krajem septembra i početkom oktobra će moj video kurs za roditelje biti u prodaji, što znači da će desetine novih porodica otpočeti rad sa mnom.

Tome se jako radujem, ali to podrazumeva dosta pripreme i sređivanje materijala, ubacivanja/izbacivanje novog sadržaja, sređivanje utisaka dosadašnjeg rada, mog učenja i unapređivanja i još mnogo toga.

Da bih videla šta mogu da unapredim, preslušavam sav materijal. Tako sam slušajuću snimke Zoom grupnih konsultacija (polaznici kursa dođu i pitaju šta god ih zanima i to mogu da rade svake nedelje), naišla na jedan zanimljiv razgovor. Parafraziraću kako bih skratila i lakše poentirala.

Jedna mama, požalila mi se da ne zna kako da izađe iz začaranog kruga: dete nešto uradi što se njoj ne dopada - ona plane/vikne iako ne bi htela - ono se rasplače - ona se oseća loše - produbi se jaz među njima.

-Meni je iz tvog kursa jasno šta bih ja trebala da radim, ali ja to ne radim.

-Primeni znanje koje imaš u kursu i reci mi, zašto je to tako?

-Jel to ono što su mi se jake emocije probudile pa ne mislim racionalno?

-Tako je. I čim ne misliš racionalno, tj. kad ti ne radi taj misleći deo mozga ti postupaš po starom obrascu i sve što znaš pada u vodu. Zato ne uspevaš da se iskontrolišeš. Kad nešto znamo, na kognitivnom nivou, na nivou znanja to je jedno i ne znači da ćemo sve što znamo i da primenimo. Moramo biti emotivno spremi da podržimo to znanje tj. primenu.

Drugo, to se vežba, znaš?

Suludo je očekivati od sebe (a često to očekujemo od dece) da nešto što smo čuli jednom, dva puta da odmah primenimo i promenimo dotašnji obrazac. To je ono čuveno "Jesam ti rekla da to ne radiš? ili Objasnila sam ti zašto to nije lepo..."

-A kako da vežbam?

-Čula si, verujem, kako sportisti u mislima uvežbavaju neki pokret. Ne samo da fizički zamahuju i izvode, nego često zamišljaju i na sitne delove seciraju tačno deo po deo kako se nešto odvija. To se zove vizualizacija.

Sada, tvoj prvi zadatak je da se vratiš u tu situaciju, poslednju kada si se iznervirala zbog postupka deteta. Vrati se tačno gde si bila, šta si pre toga radila, šta si bila obukla, gde si stajala... kako se sve odvilo? Šta si rekla ti, šta dete? I šta je onda bilo? Kako si se osećala tada? A dete? (klijentkinja objašnjava situaciju i ja pitanja postavljam u zavisnosti od odgovora; broj potpitanja može baš da varira koliko osetim da je potrebno)

-Hvala ti, razumela sam. Ajde sada zamisli sve do dela kada si videla šta je dete uradilo, onda kad si izašla iz kuhinje.

Šta bi volela da si rekla?

Šta možeš drugačije da uradiš?

- Pa mogu da... (navodi xy)

-Ajde sada zamisli do detalja, kao sportista, kako to govoriš, kako stojiš, gde, kakav ti je ton, da li si čučnula, da li si pogledala dete u oči, da li bila jasna u poruci (npr. ne "igračke su svuda po kući" već "ti pokupi igračke i stavi ih u ovu kutiju"), da li si dodirnula dete po ruci ili leđima.... Zamisli, kako se sada osećaš? A kako se oseća dete? Kako se ta scena završava? Šta još iz kursa možeš da primeniš, pogledaj listu tehnika.

Kada radimo vizualizaciju, mi stvorimo jedan novi neuro put u mozgu. I ako ponovimo više puta jedan scenario ili slične scenarije, onda nam bude lakše kada dođe do stvarne situacije jer naš mozaka sada ima ideju šta treba da radi - skrene na taj neuro put umesto da ide starim.

-Da li sada osećaš taj jaz među vama?

-Ne.

-Ne, jer ste na istoj strani. Tim ste umesto da ste protivnici.

Drugo što bi valjalo da uradiš jeste da uvedeš naviku sebi da pitaš dete (ovo je bilo uzrasta 5+) šta je njegov predlog, kako da se reši ova situacija? Šta bi on savetovao svom drugu ili mami svog druga (da su u istoj situaciji) kako da se postavi, šta da radi?

Ovo je odlična vežba za sagledavanje problema iz drugog ugla, vežba decentriranja i stavljanja u tuđe cipele, prilika da dete razume tvoju perspektivu. Takođe, prilika za jačanje samopouzdanja jer se dete oseća kompetentno.

Iako dete ne odgovara odmah jer razmišlja ili mu je koncept nov pa ne da nikakv predlog, ne odustaj nego se seti u svakoj sledećoj situaciji da pitaš.

-Ok, jasno. Sigruno će imati šta da kaže. Hvala ti.

-Da se samo nadovežem na ovaj završni deo začaranog kruga- krivica i griža savesti. One nisu loše, znaš? Jer nas one teraju da se menjamo. Ali ne bih volela da se pojave kao stid i osećaj "nisam dobra mama". Jer možda tvoj postupak nije bio dobar ali ne znači da si ti loša, samo postupak.

Zato, kada osetiš da si prestroga prema sebi, zapitaj se - šta bih rekla drugarici da je vidim da se ovako ponaša? Da li bih je opravda? Podržala? Kako bih joj uputila kritiku? Šta bih joj predložila da promeni?

A kako bi neznancu nekom rekla i kako bih reagovala da ti zatraži savet?

Ili kako bi se detetu koje pogrešno postupi obratila?

Razmisli o tome i daj sebi malo saosećanja. Ništa ne raste iz grubosti.

-Sve to deluje kao mnogo posla.

-Slažem se, ali ti si ovde jer želiš da se menjaš i da rasteš. A to je najveći korak. Sve ovo je investicija u naše roditeljestvo, u kvalitet života, u odnos sa decom. Zato je to "posao" na duge staze. Baš zato i ne treba očekivati da sve odmah usvojiš i primeniš. Ovo su samo tehnikalije, zato sam ja tu.

Ako vi od jeseni poželite da radite na svom roditeljstvu i budete deo grupe ljudi koja raste, menja se i uči kako da se bolje postavi i bolje oseća u roditeljskoj koži, video kurs za roditelje dece 1-7 godina će biti dostupan za kupovinu od 27. septembra do 7. oktobra po ceni od 289 evra.

Grupne konsultacije svake nedelje tokom 3 meseca ulaze u cenu.

Do idućeg utorka, i neke nove teme, pozdravljam vas.

Milena