Šta kad te dete gleda u oči namerno ti radi nešto što mu braniš?

"Stvarno imam utisak da mi to radi NAMERNO. Znam da je mali, ali gleda me u oči i namerno to radi, iako sam mu 100 puta objasnila da to ne sme."

Reče (ili bar pomisli) verovatno svaka mama, bar jednom.

Je li poznata vama ova rečenica?

Iz svog iskustva, i profesionalnog i životnog (ovog mamećeg), znam da kad se ljutim na dete što nešto radi zapravo se ljutim na sebe.

Zašto je to tako?

#1 Navodi nas da se preispitujemo

"Gde grešim kao roditelj kad se moje dete ovako ponaša?"

"Ne znam kako da ga naučim..."

"Ne mogu mu/joj ništa!"

Roje se razne, najčešće neistinite, misli o našim roditeljskim sposobnostima. 

Ne slušajte ih.

Ono što vam treba je da u svoju rutinu uvrstite bar neke od 30ak igrica koje ja učim roditelje uz pomoć kojih će saradnja teći glatko, kao i da naučite kako da razbijete neka uverenja koja o sebi ili svojim sposobnostima imate.

Jer kada se javi misao "Odrasli bi trebalo da drže konce u svojim rukama. Ja sam odrasla a ne uspevam da držim sve pod kontrolom. 

Često se donese zaključak: "Nisam ok, nisam adekvatna"

Iako je polazna tačka dobra, zaključak je NETAČAN.

Problem je što osećaj gubitka kontrole vodi osećaju stida i krivice koji vam samo odmažu da sa detetom budemo u kontaktu. A to je ono što narušava, kruni odnos.

O tome pričamo već u prvom modulu video kursa.

#2 Aktiviraju se (o)sećanja iz prošlosti

Satkani smo od iskustava.

Mnoga od njih nisu bila prijatna. Mnogih se ni ne sećamo.

Ipak, ona su tu i ponekad neko dečje ponašanje nesvesno raskrvari staru ranu ili nas seti na situaciju kada nismo mogli/smeli da pokažemo šta osećamo.

Ja nisam psihoterapeut za odrasle niti to na video kursu i konsultacijama glumim, ali sam psiholog i dečiji psihoterapeut i mogu da vam pomognem da neke osnovne stvari prevaziđete.

A kada se ozbiljnije rane jave ili otvore rado pomognem u traženju kontakta kolega "mojim roditeljima".

O tome kako da reagujete i zadržite tu čuvenu smirenost kada dete upadne u svoj vrtolg emocija pričamo u okviru drugog modula.

#3 Imamo nerealna očekivanja

"Znaš koliko ga već učimo boje, a on nikako da savlada. Uvek za žutu kaže bela."

"Kad pogledam drugu decu, malo se uplašim jer nju uopšte ne držim mesto, samo negde ide i ne može da se zaigra."

Ako ne poznajete razvojne karakteristike dece tog uzrasta i ne znate šta je očekivano da mogu da urade, ili kakvi su po pitanju saradnje, tvrdoglavosti i sl. velika je verovatnoća da očekujete nešto za šta dete nije spremno, ili ne razume šta od njega tačno očekujete.

Ili, razume, ali ne može da se iskontroliše.

Olakšajte sebi život i upoznajte individualne karakteristike deteta (njegov temperament) i razvojne karakteristike tog uzrasta.

U video kursu sam pripremila poseban pdf koji po godinama opisuje šta dete može a šta ne, i biće vam vrlo lako da pratite smernice. Takođe, za polaznike kursa tu sam za sva ona pitanja "reci mi molim te, je l normalno da...?!

#4 Shvatamo to lično

Iako budemo povređeni ili uvređeni ponašanjem, važno je da znate da dete to nešto nije uradilo sa predumišljajem da vas iznervira. Ono još uvek nema dovoljno razvijeno mišljenje za to da isplanira i predvidi sve korake unapred.

Ako tvrdite "namerno mi to radi" velika je verovatnoća da se aktivirao vaš EGO.

Upamtite - dete se ne bavi vama. Bavi se sobom i svetom oko sebe.

Ono eksperimentišete, oponaša, ispipava... ali to ne radi VAMA namerno. To je noramalni deo odrastanja, ali je dobro pitanje zašto VAS BAŠ to ponašanje toliko iritira!?

Ako se neko ponašanje ustalilo, onda samo znači da je dete shvatilo da to izaziva vašu reakciju. A vaša rekacija je siguran put do vaše pažnje.

Vaš prvi zadatak je da naučite kako da hranite pažnjom pozitivne obrasce dečjeg ponašanja i komunicirate tako da se razumete.

Time se bavimo u trećem i četvrtom delu (modulu) video kursa za roditelje. Videćete, čak će i vama biti zabavno kada dete lako prekine neko inaćenje ili loš obrazac ponašanja.

#5 I sami smo iziritirani

"Maaaamaaa, vidi ovo. Maaamaa, dooođi. Maaama, treba mi...

Nemam 10 minuta odmora za sebe, stvaro mi nekad treba maaalo, samo malo mira! Volim ih najviše na svetu, ali nekad bih nešto i za sebe da uradim."

Kada naše potrebe nisu zadovoljene, ili smo pod stresom mnogo smo reaktivniji tj. reagujemo pre nego što promislimo - reagujemo na prvu.

Kada smo tako osetljivi, mnogo manje tolerancije imamo.

Znam da je lako reći - vodite više računa o sebi. Ali istina je - iz praznog bokala se ne sipa.

Kada sa roditeljima na grupnim konsultacijama prođem njihov dan ili neke konkretne akcije, odmah nam postane očigledno GDE I KAKO može da se UŠTEDI ENERGIJA, i kako možete za sebe da pribavite malo mira na nekoj redovnijoj bazi.

U petom modulu bavimo se igrom, kao se ona razvija, šta je normalno i očekivano, ali između ostalog i time kako se možete igrati da biste detetu poboljšali pažnju i koncentraciju.

Zato, kada se sledeći put naljutite na svoje dete, setite se ovog mejla, i setite se da:

Nije problem grešiti već uvideti grešku, a ništa ne preduzeti nakon toga. Odnosno, znati da možete bolje i drugačije a ne napraviti korak ka tome.

Video kurs je u prodaji još 1 dan, i to po poslednji put.

Sve informacije o kursu imate ovde, a možete se i DIREKTNO PRIJAVITI OVDE.