Draga mama,
Rekli su ti da je roditeljstvo komplikovan, najteži i najlepši posao na svetu.
Slažem se sa delom te rečenice koja kaže “najlepši”. Ostale reči izbaci.
Naročito reč “posao”.
Znam kako mora da se roje misli u tvojoj glavi. Fragmenti tvog detinjstva, reči tvoje mame, iskustva prijateljica, silne knjige i postovi na društvenim mrežama, lekari.
Nekada je zaista kao u košnici.
Osećaš da često dolaziš do ruba litice, ispred je strmo kada pogledaš, a iza tebe čitava vojska ljudi koji govore u isti glas.
Usmeravaju te u različitim pravcima.
Dovikuju savete.
Svoja iskustva.
Tuđa iskustva.
Prognoziraju.
Sabotiraju.
Zbunjenost je ovde prirodna reakcija.
Kao i strah, i zamrzavanje.
Iz reakcije zamrzavanja teško je da izađeš sama.
Pokušavala si, čitala, istraživala, ali zbunjena si još više.
Onda si počela da ignorišeš ali to sve sedi u ćošku tvoje podsvesti i nekako ulovi tvoju pažnju onda kada se najmanje nadaš pa te izjeda.
Napred je strmo, nazad je zbunjujuće.
A na litici je teško.
Sa te litice može da te bezbedno spusti samo iskusan vodič kroz divljinu.
Vodič koji će ti pružiti ruku kad zapneš, podići ako posrneš i tačno objasniti svaki korak do cilja.
Kada jednom dostigneš svoj cilj, za tebe prepreka nema.
Naučila si da veruješ instinktu.
Naučila si da veruješ svom telu.
Naučila si da ti je strah koristan kada služi spuštanju niz opasne predele.
I da možeš i umeš da ga potčiniš.
Takva je i trudnoća.
Ja sam iskusan vodič niz tvoju strmoglavu liticu.
Na mom programu bezbedno te spuštam u roditeljstvo, kao na mekan jastuk.
Pridruži mi se u "Trudničkim dijalozima".
Prijavi se odgovorom na ovaj mejl.
0 comments