Ulaziš u Zonu Roditeljstva jer si u jednom trenutku sebi rekla istinu koju niko ne može da ti proda na Instagramu: meni ne treba još jedan “savet”, meni treba sistem koji radi i kad sam neispavana, kad mi je mozak u magli, kad dan krene naopako već u 06:12 i kad se sve u kući pretvori u logistiku, umor i onu tihu napetost koja ne viče ali jede odnos.
Nisi ušla zato što si mislila da će te još malo guglanja spasiti. Nisi ušla zato što si čekala mitski dan kad će “biti lakše”, kao da će život da ti pošalje obaveštenje: “čestitamo, sad smeš da odmoriš.” Nisi ušla zato što želiš kratke odgovore koji te smire na 20 minuta pa te puste nazad u isti krug.
Ulaziš jer ti je postalo jasno koliko skupo plaćaš paniku. Ne u novcu nego u snu, nervima, telu, odnosu. Ulaziš jer više ne želiš da donosiš odluke iz alarma, nego iz jasnoće. Jer si umorna od stalnog gašenja požara, umorna od toga da ti noći budu ratna zona, a dani improvizacija. Umorna od ideje da je “normalno” da majčinstvo izgleda kao da visiš sa plafona i držiš sve na okupu, dok se iznutra lomiš i još se trudiš da deluješ snažno.
Ulaziš i zato što si želiš blisko prisustvo pedijatra i vođenje koje traje, ne jednu rečenicu koja važi samo danas. Želiš da ne moraš da “sve središ u glavi” da bi dobila podršku, nego da podrška bude ono što ti pomaže da se glava uopšte vrati na svoje mesto.
Zona je za žene koje se ne zadovoljavaju mrvicama.
Za mame kojima je dosta skrolanja i tihog osećaja da propuštaju život dok pokušavaju da “reše bebu”.
Za one koje već vide da se porodica ne raspada od “teške bebe”, nego od logistike, umora i napetosti koja se taloži dok svako preživljava svoj dan.
Za one koje su shvatile da je cena plaćanja sopstvenim zdravljem, iscrpljenošću, obeshrabrenošću i čekanjem “nekog boljeg momenta” previsoka.
U subotu počinje Zona Roditeljstva. Ne kao još jedan sadržaj koji ćeš “nekad” pogledati, nego kao prostor u kom prestaješ da reaguješ i počinješ da vodiš. Korak po korak, bez dokazivanja, bez glumljenja da ti je sve okej, bez toga da sama nosiš sistem koji ni ne postoji.
Ovde ga gradimo tako da radi i kad ti ne radiš savršeno.
U subotu ulaziš unutra i konačno prelaziš iz “šta sad?” u “znam šta radim.”
0 comments