" Nemoj da plačeš, trudna si!"

" Ti ne smeš da se nerviraš!"

" Ne misli sada o tome!"

" Ma, to su samo hormoni!"

 "Prestani, oštetićeš bebu!"

To si sve već čula, zar ne?!

U tvojoj glavi to zvuči kao " potisni, odglumi, progutaj, ignoriši, ne vidi, ne čuj, ma nemoj da misliš, eeeeeee nije to baš tako kako ti se čini, to su hormoni, etoooo čega si se sad setila, ma to je bilo davno, sad stvarno izmišljaš, pa nemoj da si tako emotivna, eto opet na kraj si srca....ne smeš zbog bebe...preteruješ...ne smeš, nemoj, ne smeš, ne smeš...

Koliko zabrana na emocije utiče na majke? I ima li zaista istine da utiče na bebu?

Hajde da na kratko zamislimo klovna.

Za klovnove se kaže da "plaču iznutra". Pa da vidimo, ako se to spolja ne vidi jer su našminkani da imaju srećno lice, da li zaista njihovo telo ne pati?!

Istraživanja su pokazala da je kod profesionalnih klovnova zabeleženo više oboljevanja kao što su povišen krvni pritisak, problemi sa srcem, šećerna bolest, Alchajmerova bolest, razne autoimune bolesti, kao i bolesti zavisnosti, na prvom mestu alkoholizam.

A šta kada je beba deo srećnog lica a nesrećnog tela?!

Taj stres koji mi majke doživljavamo u trudnoći za bebu se zove " prenatalni stres". On može biti kratkotrajan, povezan sa nekim okolnostima ili događajima, ili dugotrajan, koji smo već donele u trudnoću, teret prethodnih iskustava. On nas malo više brine. Za neke žene on može biti prilično težak, ali nismo tu da merimo težinu tereta, jer svako ima svoj aršin. Tu smo da vidimo šta ćemo sa njim.

Svi mi sisari imamo autonomni nervni sistem, onaj koji funkcioniše bez naše volje. Ima ga i beba, ali se kod nje tek razvija. Od tebe zavisi kako će se razviti.

Ono što te učim je da, način na koji prilagođavaš svoje reakcije određuje kako će se formirati bebin nervni sistem. 

To je kao kad imaš kalup za kolače - kakav je kalup, takvog će oblika biti kolači. Kada ti se ne dopada oblik, malo prilagodiš kalup, i sve ispadne dobro. Čak i ako je kalup nekada bio okrznut, izlizan, nasleđen, udaran, zarđao, napukao. Središ ga. Kad ne umeš da ga središ, pitaš nekoga ko ume i on ti pomogne.

U ovoj zajednici nemaš nikakvu zabranu da osećaš, niti da se stidiš, imaš POTPUNU slobodu da osetiš sve, i da te naučim šta ćeš sa time.

Važna stvar koju želim da upamtiš - Priroda je beskrajno mudra.

A prirodno je i da doživljavamo i suočavamo se sa neprijatnim emocijama. Kada je to kratkotrajno, to je čak i povoljno. Tako naša beba, naš mali kolačić u modli svoje mame, uči kako se regulišu osećanja. Naravno da ne uči tako što sedi i zapisuje - uči putem hormona i putem supstanci koje se zovu neurotansmiteri ( oni prenose informacije u nervnom sistemu). No, kada je dugotrajno, donešeno u trudnoću, to znači da je mamin nervni sistem već podešen na taj " stresni mod", i beba to preslikava.

Tako će doći na ovaj svet PRILAGOĐENA onome čemu je bila izložena u tvom telu. Ako su to visoki nivoi hormona stresa, beba će biti " podešena na stresni mod". I odatle kreću izazovi.

Dobra vest je da se ovo može promeniti. Naš mozak poseduje NEIZMERAN kapacitet za učenje i stvaranje novih obrazaca.

OGROMAN JE USPEH naučiti i tebe i tvoju bebu kako da promenite taj program! Zato sam tu ja.

Znaš li zašto?

Zato što sam ja bila ta žena koja svoju modlu nije odnela na popravku. I posle je učila sama kako da je popravi, i modlu, i kolače, i rernu, i kecelju, i kuhinju. I kada je to naučila, postala je najsrećnija na svetu, i njeni kolačići su postali najslađi mogući, pa je rešila da svaka žena to zaslužuje.

Do sledećeg pisanja, razmisli šta sve ovo za tebe znači.

Ako nisi sigurna, volela bih da te vidim na besplatnoj konsultaciji koju možeš zakazati uvek na linku u opisu.

Do sledeće priče,

Vanja