Zdravo ,
Sigurno ti je poznat onaj osećaj, obično nedeljom uveče...
Sediš sa planerom u ruci, osećaš se inspirisano i odlučno. To je to. Krećeš! Zapisuješ plan ishrane za narednu nedelju. „Od sutra: bez šećera, kuvani obroci, voće za užinu, 8 sati sna.“ Sve deluje tako logično, tako dostižno i tako... savršeno.
A onda dođe sreda.
Ispadne ti neočekivan projekat na poslu. Umorna si. Svađala si se sa partnerom. Ili jednostavno, život se desio. Tvoj savršeni plan se sudario sa realnošću i – pukao je.
Kao perfekcionista, ti ne vidiš tu pukotinu kao normalan deo procesa. Ti je vidiš kao katastrofu. I kao razlog da sve pustiš niz vodu. Do narednog ponedeljka. Do 1. u mesecu. Odnosno, dok se emocionalno ne stabilizuješ.
I tu nastaje problem koji te drži u začaranom krugu prejedanja.
Problem sa perfekcionizmom je što mi postavljamo ciljeve kao da smo inženjeri koji projektuju most i kao da nam život zavisi od toga da sve bude matematički savršeno, a ne ljudska bića koja imaju emocije, hormone i stresne dane.
Kada postaviš cilj koji nema "prostor za grešku", ti si sebe zapravo sabotirala još u startu. Jer:
1. Rigidnost stvara napetost: Kada je plan previše rigidan, tvoj mozak ga doživljava kao pretnju, a ne kao podršku tvom psiho-fizičkom zdravlju.
2. Greška je nedopustiva i kažnjava se: Kada ne ispoštuješ svaki detalj svog "savršenog plana", osećaš krivicu.
3. Hrana postaje ventil: A šta radimo kada nam je emocionalno teško? Tražimo nešto što će nam trenutno smiriti nervni sistem. Često je to hrana. Ili se paradoksalno kaznimo prejedanjem jer nismo "ispoštovale sve kako treba".
Tako tvoja želja za "savršenim zdravljem" ili "savršenim izgledom" zapravo postaje najbrži put do prejedanja. I nije stvar u tome da nemaš karakter. Stvar je u tome da tvoj sistem za postavljanje ciljeva ne odgovara tvom ljudskom iskustvu.
Šta ako bi ciljevi mogli da budu... ljudski?
U mom 4P izazovu, ne učim te "jačoj disciplini" kako bi "izgurala" svoje, često nerealne ciljeve. Upravo suprotno.
Radimo na tome kako da popustiš te stege.
Jer perfekcionizam ti šapuće: „Ako ne uradiš 100%, uradila si 0%.“ Izazov 4P te uči da kažeš: „Danas sam uradila 60%. To je sasvim dovoljno za moje današnje kapacitete. Idemo dalje."
Tako se dolazi do kontinuiteta i do rezultata. Kretanjem. Što bržim ustajanjem kada posustaneš.
Tokom ovih mesec dana nećemo brojati kalorije, niti ćemo se takmičiti ko će biti disciplinovaniji. Bavićemo se onim što stoji iza te discipline:
• Kako da prestaneš da koristiš hranu da bi se nosila sa stresom.
• Kako da stvoriš fleksibilne ciljeve koji preživljavaju i najgore radne dane.
• Kako da izgradiš poverenje u sebe, tako da ti ne treba "striktan plan od ponedeljka" da bi jela ono što tvom telu prija.
Ako si umorna od toga da živiš u ciklusu "planiram – pokušavam – pucam – prejedam se – mrzim sebe – ponovo planiram", ovo je poziv da konačno promeniš pravila igre i pristup.
Sve informacije o izazovu možeš pronaći na linku ispod. Prijave se zatvaraju za 4 dana.
Vidimo se unutra,
Gorana
0 comments