Šta su to kompulzije?
Kada je ova naša tema ishrane/tela u pitanju, često možemo da čujemo za termine "kompulzivno prejedanje", "kompulzivno vežbanje", pa čak i "kompulzivna restrikcija hrane".
Kompulzije možemo da definišemo kao prinudu da se izvrši neko iracionalno ponašanje/radnja.
To je impuls, odnosno ponašanje koje nam deluje da je apsolutno van naše kontrole i da će se nešto strašno desiti ukoliko to nešto ne uradimo. Ukoliko se ne prejedemo, ukoliko ne počnemo sa restriktivnom dijetom/ne počnemo da gladujemo, ukoliko preskočimo trening.
Iako kažemo da je to često "iracionalno" ponašanje, u unutrašnjem svetu osobe koja pati od kompulzija to ponašanje ima itekako smisla.
Kompulzija je dragoceni glasnik, ona priča priču, postavlja pitanja.
Kompulzija predstavlja priliku da se preispita ono što je potisnuto, što je odgurnuto, što je ignorisano.
Kada je tema kompulzivnog prejedanja u pitanju, da, jedan od okidača koji često vodi u te faze nekontrolisanog prejedanja jesu dijete i nezdrave restrikcije koje sprovodimo.
Ali ako zađemo još dublje u naše unutrašnje konflikte i zapitamo se zašto neko uopšte konstantno žudi za nekim restriktivnim dijetama i mršavljenjem po svaku cenu ili sa druge strane za velikim količinama hrane, dolazimo do sledećeg odgovora:
Zato što je u bolu i trudi se da izbegne da oseti taj bol po svaku cenu.
Strah da od nepoznatog čini ljude kompulzivnima.
Strah da budu ono ko jesu, da skinu masku, da žive svoju autentičnost čini ljude kompulzivnima.
Kada bih se prejedala u prošlosti to je često bilo zato što ne želim da osetim, da pokažem osećanja ili da preduzmem neke akcije vezane za moja osećanja.
To prejedanje je deo mene koji iz nekog razloga pati i uporno pokušava da privuče moju pažnju. Pokušava da komunicira sa mnom kroz ponašanja koja preduzimam vezano za hranu i moje telo.
A šta bih ja radila? Potiskivala bih taj glas. Potiskivala bih te emocije uz pomoć prejedanja ili bih potiskivala i to prejedanje uz pomoć restrikcija i gladovanja, bez da se upitam šta mi poručuje.
To je velika šteta. Šteta, zato što nas taj glas nas povezuje sa istinom u nama.
Istinom o tome šta nas plaši, istinom o tome da izbegavamo da pratimo svoje srce i intuiciju, istinu da se plašimo nekog gubitka, da se plašimo odbacivanja i šta će ljudi misliti o nama...
Taj glas koji se javlja u vidu prejedanja je i buntovni deo tebe koji se opire pokornosti, submisivnosti, peteranom udovoljavanju drugima, lažnim osmesima i floskulama, preteranoj rigidnosti i manjku spontanosti. Manjku života.
Prejedanje je često pokazatelj da se nešto veliko i bitno dešava u nama.
Pokazatelj da treba da usporimo, da obratimo pažnju, da nešto naučimo.
A većina nas gubi te bitne poruke time što uporno pokušava da se reši prejedanja samo sprovođenjem puke discipline u vidu raznoraznih režima ishrane i treninga ili se totalno prepušta tom prejedanju i osećaju bespomoćnosti, uz veliku količinu posramljivanja i kritikovanja sebe, bez da se ikada upita, uz dozu saosećanja:
"Šta se dešava sa mnom? Šta je uzrok? Prejedanje mi samo nešto poručuje. Nije ono moj najveći životni problem. Nisam nesrećna zato što se prejedam, već se prejedam zato što sam nesrećna."
Vrednost u postavljanju tih pitanja leži u tome što nas takva pitanja vode do našeg autentičnog bića. Do naše svrhe. Do onoga što stvarno želimo.
Ta pitanja nas vraćaju sebi.
Međutim, teži deo postavljanja takvih pitanja je što to zahteva vreme, strpljenje i spremnost da možda nekada čujemo i ono što ne bismo želeli da čujemo.
Da upoznamo delove sebe koji nam se nužno previše i ne dopadaju, koje smo godinama odbacivali, ali su to delovi nas koji nas čine ljudima.
Neretko ono što čujemo i vidimo osluškujući taj glas prejedanja bude oslobađajuće, ali istovremeno i bolno iskustvo.
Zato se mnogo više ljudi ipak odlučuje da nastavi da živi u iluziji da će sve biti drugačije, da će zavoleti sebe, da će im život biti savršen eto samo ako stave to prejedanje pod kontrolu, sprovedu kako treba taj savršeni režim ishrane/treniranja i ako smršaju.
I to je donekle tačno.
Neke stvari se promene kada smršate. Promeni se vaše telo, konfekcijski broj, promeni se odnos nekih ljudi prema vama, možda vas i muškarci više primećuju, ali na kraju dana opet ostajete sami sa sobom i svojim unutrašnjim demonima.
Često i dalje ne volite i ne poštujete sebe i svoje telo, jer "uvek može bolje", nikada nije "dovoljno mršavo".
I dalje ne znate da se nosite sa vašim emocijama i da ih adekvatno procesuirate.
I dalje je tu opsesija hranom, kilogramima i šta će ljudi reći ili pomisliti o vama.
I dalje si ti ti, samo je tvoje telo drugačije.
Zato te molim da oslušneš svoje kompulzije. Da ovaj put transformaciju započneš iznutra ka spolja.
Nemoj bežati od svojih kompulzija. Nemoj bežati od bola. Čuj ga, validiraj ga, upoznaj ga i transformiši ga.
Bol nam je svima zagarantovan tokom života. Razlika je samo u tome šta radimo sa njim.
Ukoliko želiš da prevaziđeš prejedanje i izgradiš jedan zdraviji odnos sa hranom, telom i sobom, informacije i formular za prijavu na online kurs POMIRI SE SA HRANOM I SA TELOM možeš da pronađeš na linku ispod:
Do sledećeg čitanja,
Gorana
0 comments