Kao i svake godine pred leto, svedočimo maniji poznatijoj kao priprema "tela za plažu", "raketa do leta" ili koji već termin se koristi. Verujem da znaš o čemu pričam.
Razne kompanije, treneri, nutricionisti targetiraju osetljive skupine koje, kao i svake godine, osećaju pritisak da smršaju što pre do leta, da skinu celulit, da se priključe nekom intezivnom programu treninga kako bi imali telo *dostojno* plaže.
Ne znam da li i ti osećaš taj pritisak pred svako leto, da li si već na nekom striktnom režimu ishrane ili treninga, ali ono što znam jeste da sam ja godinama osećala i živela tu presiju.
Prvo bih sebi obećala tamo oko Nove Godine da ću smršati do leta.
Naravno ne bih uspela, već bih se do proleća borila sa konstantnim fazama restrikcije i prejedanja.
Onda bi negde krajem aprila/početkom maja zaista počela da me hvata panika jer bih osvestila da mi je to poslednji voz da skinem koji kilogram.
Pravila bih matematičke obračune koliko brzo mogu da smršam do xy datuma, krenula bih na neke vojničke treninge, celulit masaže, da se mučim sa nekim niskokaloričnim režimima koji su na granici sa gladovanjem. Izdržala bih neko vreme, možda par nedelja, skinula koji kilogram, a onda bi ponovo krenula faza prejedanja.
I ja bih opet dočekala leto duboko nesrećna i nezadovoljna svojim telom.
Izbegavala bih da nosim kratke šortseve, haljinice, suknjice. Skidanje u kupaći na plaži mi je bilo noćna mora.
Međutim, leta 2018. godine, uspela sam da dođem do kilaže koju sam bila zacrtala kao "idealnu" kilažu kojom bih bila zadovoljna i koja bi mi pružila preko potrebno samopouzdanje i samopoštovanje za letnju sezonu i plažu.
Ne bih da pričam na koje načine i sa kojom mukom sam došla do tog izgleda i kilaže i da je ona bila proizvod mog poremećaja u ishrani poznatijeg kao ortoreksija.
Suština priče je da sam ja došla do svog cilja.
Sredinom jula sam otišla na Mikonos sa partnerom, a nakon toga sa roditeljima i bratom na Halkidiki. I to su trebala da budu najbolja letovanja ikada!
Hej! Napokon sam na idealnoj kilaži! I imam trbušnjake!
Da, sećam se nekih lepih trenutaka sa tih letovanja, ali ono čega se mnogo intezivnije sećam je to koliko sam nesrećna, opterećena i nezadovoljna bila. Opet!
Zašto pobogu?
I ti se možda sada pitaš, a pitala sam se i ja.
Imam čak i dokumentovan jedan video gde me mama snima na plaži, ja štipam svoje butine i govorim joj: "Vidi me! Vidi ovo!" pokazujući da na butinama imam još malo sala i celulita.
"Snimi me sad ovakvu, ali da znaš da sledećeg leta ovoga neće biti. Biću još mršavija!" - govorim joj.
Bila sam totalno slomljena tog leta 2018. godine.
Toliko sam se oslanjala na to moje telo i idealnu kilažu da me učine srećnom, zadovoljnom, ispunjenom, samopouzdanom, a opet sam bila nezadovoljna i nesigurna.
Opet sam mrzela svoje debele noge, opet sam tražila nesavršenosti na svom telu, opet nisam mogla da uživam u letu i plaži jer bih stalno razmišljala kako izgledam i šta drugi ljudi misle o mom izgledu.
Bila bih opterećena svakim svojim zalogajem više nego ikada. Osećala bih konstantno strah, paniku i anksioznost jer ne mogu da se držim svog striktnog režima na letovanju. Plašila sam se da gubim sav svoj napredak. Da se iz dana u dan gojim i opet vraćam sve kilograme, a trebalo bi još da smršam i da se zategnem jer i dalje nije dovoljno dobro i mršavo.
Žudnja za prejedanjem je bila sve jača i jača. Telo gladno i izmučeno. I naravno da su se faze prejedanja ubrzo vratile kao bumerang, a ja se ugojila mnogo više kilograma nego što sam uspela da izgubim.
I onda sam gledala taj svoj snimak sa plaže i pitala se: "Bože, kako sam izgledala! Zašto nisam bila zadovoljna? Da li sam ja normalna? Šta bih dala da sad tako izgledam!"
Iz ove sada perspektive mi je mnogo žao sebe i godina koje sam protraćila boreći se sa svojim telom, mrzeći ga, pokušavajući da ga pripremim "za plažu" verujući da takvo kakvo je nije dostojno iste. Da ne zaslužuje da uživa u letu, plivanju, slatkim haljinicama i suknjicama, izlascima...
Ali mi je drago što sam se u nekom momentu trgnula, osvestila, što sam shvatila da je ova priča mnogo dublja i kompleksnija od izgleda, kilograma, ishrane.
Shvatila sam da je mnogo bitnije od "dobrog tela za plažu" da imam dobar "mindset za plažu".
Jer, verujte mi, kako god da izgledate, koliko god kilograma da imate, ako nemate dobar mindset, ako nemate dobar odnos sa hranom, telom i sobom, ako ne zalečite vaše unutrašnje konflikte i duboke nesigurnosti - nikada nećete biti u potpunosti zadovoljni, uvek ćete sebi tražiti mane i samim tim ćete i patiti.
Godine 2021. sam imala nikada više kilograma i to leto pamtim kao jedno od najlepših i najopuštenijih leta ikada!
Kako je to moguće? Pa tako što mi je odnos sa hranom, telom i sobom bio mnogo mnogo bolji.
Nisam očekivala više od svog tela da mi donese samopouzdanje i samopoštovanje. Ono je dolazilo sa drugog mesta.
Nisam više osuđivala sebe i svoj izgled, tako da mi je i strah od mišljenja, osude i komentara drugih ljudi gotovo nestao.
Počela sam da verujem da zaslužujem da uživam u letu i svim njegovim čarima kako god da izgledam i koliko god kilograma da imam. I tako sam se i ponašala.
Par meseci pre tog leta sam i otpočela svoj oporavak od poremećaja u ishrani.
Bilo je i teških momenata, neću da lažem. Oporavak nije lak, ali sam znala da je to jedini ispravan i održiv put i to je bilo prvo leto da polako ali sigurno osećam plodove svog unutrašnjeg rada.
Leto nakon toga sam dočekala sa manje kilograma, ali se ne sećam da sam bila srećnija i ispunjenija zbog toga. Taj gubitak kilograma je bio nus pojava mog unutrašnjeg rada i transformisanog odnosa sa hranom, telom i sobom.
Faze prejedanja su bile ređe, imala sam balans u ishrani, našla sam fizičku aktivnost koja mi prija i imala sam kontinuitet i došlo je do gubitka kilograma i manjeg konfekcijskog broja.
I ok, sve je to fino, osećam se lakše i energičnije u svom telu, pokretnija sam, imam više snage - ali pravi osećaj ispunjenosti i zadovoljstva je po prvi put dolazio sa dugog mesta. Moj izgled i osećaj u telu su bili samo plus i produkt tog rada iznutra.
I sa ponosom mogu da kažem da se moj život više ne vrti oko ishrane, kilograma, mršavljenja za leto, pa ponovnog prejedanja i tako u krug.
Takođe sam zahvalna sebi što sam uložila vreme, enrgiju i novac da se pozabavim svojim unutrašnjim bićem i mindsetom, jer ću ovo leto opet dočekati sa nešto više kilograma i drugačijim telom (porađam se krajem juna) i ni najmanje se ne opterećujem oko toga.
Ponekad mi se jave neke misli i blaga anksioznost, ali imam alate kako da se nosim sa tim stanjima i brzo vratim fokus na suštinu i ono što je zaista bitno.
Tako da, draga moja , nadam se da nećeš dozvoliti da ti još jedno leto bude upropašćeno zato što si možda uverena da nemaš dobro telo za plažu.
Svako telo je telo za plažu i zaslužuješ da uživaš u letu kako god da izgledaš!
A ukoliko želiš možda da se baš ovo leto pozabaviš svojim odnosom sa hranom i telom, da prevaziđeš prejedanje i investiraš u svoju glavu i mindset (jer odatle sve kreće) - pozivam te da se prijaviš na fantastičan online kurs POMIRI SE SA HRANOM I SA TELOM u kom sa tobom delim lekcije i korake kako da počneš da se brineš o sebi i svom telu iz jedne potpuno drugačije energije.
Promotivna cena kursa je 97e i aktivna je još neko vreme.
Sve informacije o kursu i formular za prijavu možeš da nađeš na linku ispod:
Do sledećeg čitanja,
Gorana
0 comments