Pre pet-šest godina, na isti ovaj dan, čestitala bih pro-forme svim dragim ženama 8. mart, kupovala cveće, a Boga mi i primala čestitke i isto to cveće, a duboko u sebi sam mrzela što sam žena.
Biti žena za mene je tada značilo: ispunjavanje tuđih standarda i očekivanja, igranje uloge "dobre devojčice", tone i tone krivice, slabost (čitaj emotivnost koja mora biti potisnuta po svaku cenu), konstantna težnja za validacijom i odobravanjem, pregorevanje u nastojanju da budem tu za svakoga i smanjivanje u svakom mogućem smislu.
Od pokušaja da smanjim svoj konfekcijski broj ako može do 0, do te mere da kada me neko zgazi u prevozu ja kažem: "Izvinite".
"Jao što ti je lepa kosa", ja odgovorim: "Nisam je prala tri dana, užas."
Neko mi kupi cveće, ja odgovaram: "Ma nisi trebao da se trošiš."
"Što ti lepo stoje te pantalone!", "Ma ne lupaj, vidi kolike su mi butine!"
Svaka moja rečenica, svaki moj pokret, svaka moja akcija je suptilno govorila svetu: "Ja ne verujem da vredim ovakva kakva sam."
A i kako da verujem?
Kako da verujem da vredim, da sam dovoljno dobra ovakva kakva sam, da je moje telo dovoljno dobro ovakvo kakvo je, kada sam okružena ženama koje negativno komentarišu svoje i tuđa tela.
Kako da verujem da vredim kada sam okružena naslovima iz časopisa, fotografijama, ženama i muškarcima koji svakodnevno šalju poruku da ću biti voljena, prihvaćena, uspešna, srećna tek kada budem na "idealnoj" težini i "idealnih" proporcija.
Kako da verujem da vredim kada sam konstantno kao mala dobijala poruke da ono ko jesam nije prihvatljivo. Previše je. Previše sam osetljiva, previše se pravim pametna, previše tražim, previše se "bunim", previše sam "teška". A niko ne voli takve žene.
Kako da verujem da suštinski vredim kada se moja vrednost merila i primećivala samo onda kada sam drugima na usluzi, kada se smeškam, klimam glavom, slažem, kada se žrtvujem, kada smršam i hranim se "zdravo", kada dobijem 5 u školi ili unapređenje na poslu koji nisam ni želela, ali eto, moji kažu da je "najbolji posao siguran posao".
Kako da verujem da vredim i da moj život vredi, kada sam isti taj život stopirala dok ne smršam?
Mi ovde pričamo o odnosu sa hranom i telom, ali taj odnos i te kako reflektuje kakav mi odnos imamo pre svega same sa sobom, a onda i sa ljudima oko sebe i sa životom.
Ako potiskujemo svoje potrebe, emocije, želje, žudnje, ne živimo autentično i imamo duboko uverenje da ne vredimo - to će se manifestovati i kroz naš odnos sa hranom. Prvo kroz faze restrikcije u koje ulazimo upravo iz tog uverenja da ne vredimo takve kakve smo, a potom faze prejedanja.
Prejedanje je često vapaj našeg autentičnog bića koje na primitivne načine pokušava da zadovolji svoje potrebe, da se samoreguliše, da napokon uzme nešto za sebe, da oseti slobodu i da se pobuni.
Da se pobuni protiv tog unutrašnjeg kritičara koji nas teroriše 24/7 i da ga ućutka bar na kratko.
Da se pobuni protiv konstantnih pritisaka i poruka koje dobijamo iz društva kako bi jedna žena trebalo da se ponaša i da izgleda.
Da napokon uzme nešto za sebe na kraju napornog dana ispunjenog zadovoljavanjem tuđih želja, kriterijuma, potreba.
I da, postoji bolji način da zadovoljite svoje potrebe, da se samoregulišete, da uzmete nešto za sebe, da osetite zadovoljstvo. Ne morate da se prejedate svaki put, ali sve dok budete pokušavali da prestanete da se prejedate eto samo snagom volje, discipline i jačim bičovanjem sebe, prejedanje se neće rešiti.
Znam da je kliše, ali verujte mi, ako sam ja uspela, svako može da uspe. Svako može da izgradi zdrav i balansiran odnos sa hranom i telom.
Ali morate da razumete da se u celoj ovoj priči najmanje radi o ishrani i kilogramima.
A mnogo više o našim unutrašnjim konfliktima, uverenjima da nismo dovoljni i vredni i o tome šta znači biti žena u današnjem svetu.
Ja danas obožavam to što sam ŽENA. Za mene biti ŽENA nije više jednako: smanjivanje, udovoljavanje, slabost, bavljenje trivijalnostima, dok su neke tamo ozbiljnije i pametnije stvari za muškarce.
Za mene je ŽENA simbol snage, hrabrosti, mudrosti (tela), zdrave empatije, kreativnosti, života, sočnosti, intuicije, ljubavi.
Ni jedna žena nije došla na ovaj svet da broji kalorije i kreće na dijetu svakog ponedeljka i da joj tako prolaze godine.
Žene su sposobne za MNOGO MNOGO više. Ali dok god se bavimo takvim stvarima, nemamo energije ni kapaciteta da se razvijamo u drugim životnim aspektima.
Oslobodite se tih okova i zbog sebe, ali i zbog generacija devojčica koje dolaze.
Ulažite u svoju glavu. Upoznajte sebe. Otarastite se prvo viškova i tereta koji nisu vaši, pa će ostali viškovi da odu mnogo lakše.
Srećan vam 8. mart sa ove druge strane. Čekam vas!
----------------------------------------------------------------------------------------------------------
Ukoliko želiš da dublje poradiš na svom odnosu sa hranom, telom i samom sobom, online kurs može da bude odličan start.
Povodom 8. marta, za sve vas sa newslettera koji se prijavite za kurs u naredna 24h, postoji opcija da za samo 77e dobijete JEDNOGODIŠNJI pristup platformi i svim materijalima.
Nakon isteka 24h se vraćamo na staru ponudu, šestomesečni pristup za 77e.
Iskoristite priliku.
0 comments