Proces uspostavljanja zdravijeg odnosa sa hranom/telom i prevazilaženja prejedanja je kompleksan i ume da potraje, ali to ne znači da ne možeš da ublažiš faze nekontrolisanog prejedanja, relativno brzo, uz ovaj korak:
NE DONOSI ODLUKE O TOME ŠTA ĆEŠ I KOLIKO DA JEDEŠ U ODNOSU NA TO ŠTA SI JELA ILI ŠTA ĆEŠ JESTI U BUDUĆNOSTI.
ZADOVOLJI SVOJE POTREBE SADA I OVDE.
Znam kako ti ovo zvuči, ali pročitaj do kraja.
(Pre nastavka, da te podsetim da su prijave za online trening otvorene još 2 dana)
Dakle, kada ulaziš u restrikciju zato što ćeš možda izaći uveče i verovatno ćeš biti okružena ukusnom "zabranjenom" hranom ili preskačeš obroke sutradan jer si pojela više veče pre - to te uvlači u još jedan dobro poznati začarani krug prejedanja i restrikcija koji je prepun opterećivanja, stresiranja, previše analiziranja i proračunavanja. Gubiš prisutnost u sadašnjem trenutku jer pokušavaš da iskontrolišeš budućnost i kompenzuješ za nešto što se desilo u prošlosti.
Sve to čini da te preplave razne (uglavnom neprijatne) emocije, a način na koji ti pokušavaš da se umiriš je, gle čuda, hrana. Tako da uglavnom dolazi do prejedanja jer em si gladovala u toku dana i čuvala kalorije za "kasnije" (a susrećeš se i sa "zabranjenom" hranom posle nekog vremena, koja će ti verovatno opet od sutra biti zabranjena) em nakon tog prejedanja ponovo sutradan ideš u restrikciju da ispraviš stvar, a onda se obično uveče opet prejedeš jer si fakat gladna.
Obično mi žene kažu da jutro nakon prejedanja često nisu gladne i to je skroz normalno, sačekaj da ogladiš pa jedi, ali većina ljudi ceo dan sutradan gladuje ili se trudi da jede maksimalno niskokalorično i onda nas prejedanje sačeka već uveče ili posle par dana. I tako se začarani krug nastavlja.
A sa druge strane, toliko je emotivnog naboja oko te hrane, pogotovo one "zabranjene".
Stalno nam je negde u podsvesti šta nikako ne smemo da jedemo, pokušavamo iz svesnog dela mozda da držimo sebe pod kontrolom, a kada nas preplave neprijate emocije, taj "svesni i racionalni" deo mozga se gasi i posežemo upravo za tom zabranjenom hranom da se umirimo, jer nam je ona stalno u fokusu i mozak čeka prvu priliku da odagna taj unutrašnji konflikt, a gde će bolja prilika od te kada nam se frontalni korteks ugasi usled preplavljenosti tugom, besom, frustracijom, ljubomorom, usamljenošću ili nekom drugom neprijatnom emocijom.
Ovaj začarani krug prejedanja i restrikcija je takođe atak na naš nervni sistem i najbolji prvi korak da dobijemo nazad osećaj kontrole i da usporimo taj rolerkoster na kom smo se našli jeste da imamo REDOVNE CELOVITE OBROKE bez obzira na to šta smo jeli veče pre ili šta ćemo jesti uveče, sutradan ili za tri dana.
Najbolja stvar nakon prejedanja koju možete da uradite za sebe jeste da samo nastavite gde ste stali. Bez bilo kakvih kompenzacijskih aktivnosti. Ukoliko nisi gladna, sačekaj da ogladniš, ali nemoj da trpiš glad. Zaslužuješ da jedeš čak i ako si se prejela dan pre.
Isto tako, ukoliko znaš da ćeš uveče biti okružena nekom ukusnom hranom, ne paniči unapred. Nemoj da gladuješ u toku tog dana. Jedi najnormalnije obroke koje bi inače jela i na taj događaj ćeš doći ne previše gladna i bićeš u mogućnosti da svesno izabereš šta ti se jede, da uživaš u toj hrani, da se ne prejedeš.
Ovde je takođe bitno raditi na mindsetu da ne postoji "dobra i loša" hrana, kao i na tome da postoji neka "zabranjena" hrana koju jedemo jednom u sto godina. Kada znamo da će nam neka hrana biti dostupna i sutra i prekosutra i kad god nam se bude prijela (a verujte mi da vaše telo neće želeti da jede pizzu i pastu svaki Božiji dan) bićete u mogućnosti da se iskontrolišete na tom nekom događaju i da ne jedete kao da će sutra smak sveta.
Sećam se koliko na tim nekim proslavama i dešavanjima nisam bila prisutna i nisam uživala u trenutku sa dragim ljudima, već mi je fokus bio samo na hrani. Bukvalno nisam znala šta ću pre da jedem od tolike žudnje i želje. Naravno da bih se prejela toliko da mi bude loše, a sve vreme bih razmišljala o tome kako sam "sve upropastila" i ko zna koliko sam kalorija unela i kritičar bi krenuo da me maltretira, uz anksioznost, stid i krivicu koji bi me bukvalno paralisali, pa bih onda još više jela da potisnem te emocije. Veče bih provela u svojoj glavi (koja nije bila ni malo prijatno mesto) a ne prisutna na tom događaju i u druženju sa prijateljima i porodicom.
A ujutru kada bih stala na vagu, tek bi me onda preplavila panika, jer bih obično videla kilogram, dva gore - što nije MAST, već zadržana voda, ali ajde ti to objasni ludoj glavi, pa bi onda krenulo gladovanje, pa onda ponovna faza prejedanja i tako bih se opet našla u tom začaranom krugu i onda bih se stvarno ugojila xy kilograma.
Sve to je bila potpuno nepotrebna patnja izazvana brdom iracionalnih misli i strahova.
Nadam se da će bar neko do vas preduzeti ovaj prvi korak i prestati da gladuje unapred ili nakon prejedanja, jer je zaista bitno da imamo redovne celovite obroke i da zaustavimo taj rolerkoster, da bismo mogli dalje da radimo.
Nekome će samo ovaj korak i biti potreban da proredi i ublaži faze prejedanje, ali većini je ipak neophodno da preduzme i neke druge korake kao što su: rad na emocionalnoj regulaciji, regulaciji nervnog sistema, blokadama u razmišljanju, perfekcionizmu, odnosu sa svojim telom i sobom.
Ukoliko vam je potrebna podrška i želite da narednih mesec dana zajedno radimo na vašem odnosu sa hranom i telom u okviru jednomesečnog treninga OD HAOSA DO BALANSA - formular za prijavu je na linku ispod.
Prijave su otvorene još 2 dana.
Investicija u ovom krugu: 37e.
0 comments