Učenici i učitelji moji,

Ovaj newsletter će biti vrlo jednostavan...

Neće imati bogatu naraciju, niti književničku notu, što je moja karta na koju igram.... (uzalud AI preti da će nama kopirajterima uzeti posao)...

To se nikada neće (u potpunosti) desiti. Znate zašto? Zato što AI ima znanje, ali nema iskustvo...

Dakle, jedno bez drugog ne ide...

To je isto kao kada bih ja vama pričao šta treba da radite a da sa svojim biznisom nisam prošao to isto...

I sada prolazim sa drugim biznisom...

A od marta, kad će “Ne filozofiraj” početi sa izlaganjem svojih proizvoda (nadam se) prolaziću sa trećim...

Treba utvrditi znanje... :)

Elem, kako je najveći benefit rada sa mnom 1 na 1 “pakovanje” (“opet si me spakovao, sad tačno znam šta treba da radim” reče mi moja stalna klijentkinja Anja) a iz tog “pakovanja” proizilazi efikasnost...

Moja omiljena reč nakon reči “mudrost”....

Ja ću vam reći korake, za baš vaš biznis, kako biste i vi dobili jasnoću i uz pomoć te jasnoće bili brži i učinkovitiji, dakle, efikasniji...

Kako to je to moguće? Pa vaši biznisi su toliko ratličiti?

Evo objašnjenja....

Osim ukoliko niste one man show (a to je onda više preduzetnička radnja, nego biznis, biznis je sistem) ovo su koraci koje ćete sačekati pre ili kasnije...

1. Ideja; Ideja se rodila pre ko zna koliko godina, i tinjala je, tinjala, dok vi niste našli hrabrosti u sebi, dok niste dovoljno ispatili na nekom strašnom poslu, ili dok niste sačekali pravo vreme. Koja god da je od ove tri opcije, nije ni važno, jer sad ste ovde;

2. Odluka; Ovo je trenutak kada prelazite iz nečega ili ničega u preduzetništvo, na malo. Ovo je onaj interni prelomni momenat, koji se oseća, kada ste svesni toga da ulazite pa ako bude bolelo, ok boleće, a ako bude uspešno, još bolje, slaviće se;

3. Nabavka materijala i kreiranje proizvoda/usluge; Sve kupuješ na malo i plaćaš preskupo. Nabavljaš materijale na hiljadu mesta odjednom i ni na pameti ti nije nešto što se zove logistika. Gledaš samo kako da tvoj proizvod bude što je moguće bolji. I to je skroz ok. Samo napred. Osećaš se ushićeno, poletno, ma sve je moguće;

4. Formiranje cene i test faza; 99% neiskusnih preduzetnika pogreši sa kreiranjem cene. Iz straha da ne otera klijente (strah i ljubav su dve osnovne emocije, uči me Srđan, moj duhovni vodič. Sve što radiš u životu radiš iz jedne ili iz druge emocije; vodiš ljubav, jedeš, radiš, treniraš, dišeš... Ja više volim da živim u ljubavi nego u strahu, razmislite o tome...). U pripremanju za predavanje na temu “Formiranje cene” otkrih da u inostrantvu kompanije ponekad to planski rade – kreiraju nižu cenu proizvodu kako bi se probili na tržištu, a onda mu postepeno povećavaju cenu. Ta strategija se zove “product penetration”. Ne preporučujem je. Naravno da je bolje da se cena menja što je manje moguće, odnosno da svojom cenom privučete ljude koje želite, i još važnije da vaša cena ima računicu (bar x 3 u odnosu na cenu koštanja proizvoda, odnosno x 4, to mi je neko novo skorašnje pravilo, ideala, verujte mi, kad se skupe svi troškovi, trebaće vam ta marža). Kad ste kako-tako formirali tu neku cenu, idete naokolo ko ćorava koka i nudite svoj proizvod/uslugu svojim prijateljima. Svi smo to radili, to je skroz ok, tako i treba. Sad, tu ima jedna caka – ako vam niko ne poruči, znači da ideja/realizacija/proizvod/usluga nije dobra. Dakle, iz “testa tržišta” iliti testa prijatelja hoćemo da dobijemo bar 2 prodaje;

5. Rad na crno; Interesantno je da u kursu o preduzetništvu koji pravim postoji kao lekcija. Da, apsolutno preporučujem, ukoliko je moguće, da se biznis testira pre nego što otvorite firmu. Kad se biznis potvrdi (konstantnim prodajama), otvorite firmu i svi zadvoljni. Ovaj korak najčešće prati strah od inspekcije, što znači da se vi brinete da ćete ići u zatvor zbog utajanog poreza (koji ne postoji, jer i da ste registrovali firmu ne biste bili u PDV-u), dok na vlasti drpa ko šta i koliko hoće. No dobro, nije to tema sada. Tema je da zbog straha od (po)kretanja na crno, mnogi preduzetnici nikad i ne ostvare svoju ideju, jer im je otvaranje firme na početku preveliki strah, što je u neku ruku i razumljivo;

6. Prve prodaje; Kakav god biznis da imate, uslužni ili prodajni, osećaj prvih prodaja je kao kada ste se prvi put poljubili – sjajan i nezaboravan. Osećaš se kao da možeš sve, iako ustvari i dalje nemaš firmu, a stabilan i optimizovan biznis je kilometrima suza i znoja (čitaj – energije) daleko od tebe. Međutim, u ovom trenutku samo i prodaje ti jesu važne, jer one potvrđuju ono najvažnije – tvoj biznis ima potencijal;

7. Da ja registrujem ovo? Do sad je sve išlo bajno, i potajno smo pomislili da ćemo završiti kao Steve Jobs, jer i mi smo, isto kao i on, krenuli iz garaže (koja sličajnost?), međutim kako malo ko zapravo ima iskustva sa začaranim krugom koji se zove srpska birokratija ovde pada određeni deo ekipe. Naravno, i strah, i usamljenost, koja je najbolji prijatelj preduzetnicima, i kompleksnot sistema (pardon, kompleksnost od nepostojanja sistema), su razlozi za tako nešto. Međutim, oni koji se dobro isplaniraju (nikad dve nove ili/i nepoznate aktivnosti odjednom) i oni koji istraju, se vremenom naviknu, nađu način kako da plivaju, i nastave dalje;

8. Prva “optimizacija”; Više nema kupovine materijala svuda i po velikoj ceni. Sada želimo i tražimo način da što je više moguće elemenata kupujemo na istom mestu. Gledamo kako da ubrzamo proces pravljenja našeg proizvoda, ili ukoliko se bavimo trgovinom kako da što pre proizvod stigne odnekud do nas kako bismo ga što brže preprodali. Sa druge strane, ako se bavimo uslugom, najverovatnije se borimo sa marketingom, jer u ovom slučaju imamo šta da prodamo (šta nam nije problem) i tražimo najefikasnije moguće rešenje kako to da uradimo;

9. Marketing (+ brend); O kreiranju brenda sam vam pisao u nekom od prethodnih newslettera (iako je to korak koji mnogi preduzetnici nikad ne urade “Brend Book”), a što se marketinga tiče, to vam je danas postalo otvaranje stranice na društvenim mrežama i najčešće bez plaćanja reklame, već čekamo da nam ljudi odnekud dođu. Onda pokušavamo, pa pravimo bolji sadržaj, pa plaćamo fotografe, videografe, pa čitamo o contentu, pa uplatimo neki kurs, pa platimo neku reklamu, možda čak i napravimo sajt, i eto ga, dolazi. Vrlo retko u ovoj fazi biznisa se bavimo nekom ozbiljnijom marketing strategijom. Što je ok, jer najčešće nit smo spremni za tako nešto, nit ima potrebe (nemamo kapacitet za velike prodaje);

10. Nešto ne valja, ali ne znam šta? Analiza na svoju ruku; Ovo je druga tačka gde mnogi biznisi (pro)padaju. I ovo je trenutak kada me najčešće zovete. Prošlo je godinu dana, dve ili tri godine, sve ste postavili (ništa niste postavili već ste radili kako ste znali i umeli, što najčešće nije planski, strateški i argumentovano) ali nešto ne ide. Nedavno sam u razgovoru sa jednom klijentkinjom došao do toga da ima takav obim posla i tako formirane cene da ne može, matematički, da dođe do profita. Ako se ovde pronalazite, obavezno pozovite nekog sa kim ćete proći finansije. Sa druge strane, ima slučaja gde je ili preduzetnik umoran, ili volumen prodaje ne raste (to je neretko uzročno-posledično sa marketingom, odnosno razvojem biznisa), ili nismo sigurni da li smo izabrali odgovarajuć biznis model. E sad, ili se javimo nekom i brže dođemo do odgovora, ili vremenom sami shvatimo šta je problem, pa ili izađemo iz biznisa ili nađemo rešenje za taj problem (povećamo cene, promenimo biznis strategiju, itd...) i nastavimo dalje;

11. Zapošljavanje radnika i outsource; Juče sam sa prijateljem, i saborcem mi (budući da je i on u ugostiteljstvu) pričao o ovoj temi. Žalio mi se kako ne može da nađe dobre radnike. A šta je dobar radnik za tebe? Jel si uradio analizu dosadašnjih dobrih radnika, za svaku poziciju posebno? Jel znaš kakve osobe tražiš? Ljude sa kakvim osobinama? Pitah ga... “Pa,ne”, odgovori mi.. Brodu koji ne zna kuda plovi nijedan vetar nije povoljan, kaže poslovica. U ovom koraku učimo da zaposlimo radnike, odnosno prethodno učimo kako da definišemo koji su i kakvi to poželjni radnici, a onda kako i da ih privučemo. Znamo na koje magično pitanje nam treba odgovor, i u skladu sa tim gradimo benefite u budućnosti. Kad ih nađemo i oformimo tim, učimo da outsource-ujemo, pa se plašimo jer niko ne zna to dobro kao mi, pa kako se to sme - da se pošalje nesavršen proizvod koje su tuđe nesavršene ruke pravile, pa mikromenadžujemo, brinemo... dok ne dođu pravi, veći problemi, ili dok jednostavno ne dosadimo sami sebi. Onda opet dolazimo do vazduha i rasterećenja;

12. Delegiranje (+ kultura poslovanja); Iako je deo delegiranja u koraku iznad, morao sam da ga izdvojim posebno. Zašto? Zato što je ovo, pored poslednje tačke, koja je ubedljivo najteža (preduzetnik je već umoran, a ne zna kako se niti zašto optimizuje firma, niti je svestan benefita koje optimizovan biznis donosi...) sledeća najteža tačka. Mi jednostavno ne volimo da delegiramo. I to je ok, sa jedne strane. Sa druge strane mi ne znamo da delegiramo. To nije ok. Ali, i to je nešto što se uči. Za početak, kako da delegiramo ako nemamo kulturu poslovanja? Kako uopšte bez kulture ikoga da zaposlimo? Jel novog radnika/radnicu uvodimo u firmu ili u sobu sa zidovima? Jer sobi za zidovima ne treba predstavljanje, ali firmi treba... Dakle, koja su naša pravila? Kako mi to radimo? Zašto baš mi baš to tako radimo, itd, itd...;

13. Učenje o finansijama i smanjenje troškova; Ok, radnik/radnica/radnici nisu tako loši. Dobro je. Dokle dogurah ja, auh. Treba oskar da mi daju, čoveče. Dobro, dobro, da vidim ja šta nije u redu sa parama. Kako toliko radim i zaradim a račun prazan kao ona kesa čipsa tamo, što je hrana koju kao više ne jedem...? I onda gledamo gde nam ide zarada, odnosno koliki su nam troškovi, pa opet prolazimo onomad formirane cene, pa ih malo dignemo, pa malo zovemo dobavljače i tražimo popust na količinu, pa malo pazimo kako trošimo – ne uzimamo celu zaradu, nešto ostavljamo i u firmi, pa učimo da poslujemo, da budemo odgovorni i učimo da štedimo;

14. Standardizacija procesa i optimizacija poslovanja; Kao što rekoh, mnogi biznisi, bar po mom iskustvu nikad ne dođu do ovde. Moj terapeut, vlasnik ambulante u kojoj lečim moje propalo koleno (bolje je, hvala na pitanju), pravi raspored vežbi i terapija pacijenata u svesci. Pa zove noću, pomera termine, briše, piše, ispravlja, dorađuje. Pa se radnici izvinjavaju, ljudi normalno i sa pravom žale, pa su radnici nezadovoljni, pa ni njemu, vrlo verovatno, nije milo što se time bavi. “Je li bre čoveče, što ne digitalizujete ovo? Napraviš neku tebelu i sve radite online. Nema škrabanja, nema gubljenja sveske, nema grešaka... Jednom se iscimaš i imaš sistem”rekoh mu. “Ja sam old school”, odgovori čovek. O tome vam pričam. Na primer. Samo optimizovan biznis je biznis spreman za rast, naravno, pod uslovom da ste izgradili brend i kulturu poslovanja. Ovo vam pričam ako želite biznis bez ili sa minimalno problema. E sad, ako volite da plivate u g... Savi. Samo napred. Ja tuda, na primer, više volim da vozim kajak;

15. Razvoj; Ovo ću vam ostaviti slobodno, Da maštate i u svojim glavama razvijate biznise koliko god možete, i dokle i kako god želite... Tako i počinje, sve polazi iz glave.

Napisao sam ove korake kako bih vam pokazao put. Nebitno je čime se bavite, ovo će vas sačekati. Eto, sad bar znate na čemu treba da radite...

Znam, nisam napisao kako. Za to bi mi trebalo mnogo više vremena i energije od ove količine koju sam uložio u pisanje ovog newslettera...

A dobro znate da ja verujem u razmenu, u ovom slučaju to je vreme (i energija) za novac.

“Kako?” Je u kursu o preduzetništvu koji kreiram...

Svako ko želi, realno može da izdvoji 250e, što je cena kursa koja će biti na snazi do kraja ove godine...

Dakle, na vama je... Uvek je bilo, uvek će i biti...

S ljubavlju,

S