Utisci edukacija “Pokreni svoj biznis” i “Optimizuj svoj biznis”

Kao nekadašnji kopirajter znam da je ovaj pasus najvažniji u celom tekstu, zato ću moj najveći utisak momentalno podeliti sa vama... Kako je prošla edukacija? Sjajno, ali ne baš onako kako sam očekivao. Zašto? Pa, naučio sam sledeću stvar – niko ne želi celokupno znanje odjednom, već rešenje na problem koji je trenutno aktuelan...

Iako je “P.O.P.” ko zna koji po redu projekat iza mene, opet sam mu pristupio romantično – očekujući da će svi koji prođu edukaciju “Pokreni svoj biznis” nakon ta 3 meseca druženja imati svoje biznise...

Isto tako sam verovao da će svi oni koji imaju svoj biznis i prijavili su se za edukaciju “Optimizuj svoj biznis” optimizovati, tj. sistematizovati svoje poslovanje, i na taj način sebi olakšali posao i život...

Ali to se nije desilo...

To ne znači da edukacija nije prošla dobro, naprotiv, edukacija je prošla sjajno, to samo govori o tome da je pokretanje biznisa za 3 meseca, odnosno optimizovanje istog za istu količinu vremena preveliki zalogaj....

A pored toga što je preveliki zalogaj, očigledno je i nepotreban. Nepotreban u smislu da se pojede odjednom, jer svi znamo da je zdravije i pametnije uzimati manje zalogaje...

I to smo i uradili. Podelili smo te kolače na parčiće i pojeli ih u slast... Evo nekih od njih...

Grupa “Pokreni svoj biznis”:

Najviše verujem u rad 1 na 1. Znam, svaki marketing guru će ti reći od toga ne može da se živi ili to ne može da se monetizuje; Ali dokle više jurimo te milione, i kad ćemo naučiti da više uživamo (u) sada???

Elem, ja u radu 1 na 1, mogu da te čujem, da te upoznam, da te osetim, pa da razumem da li je problem koji imaš zapravo “the problem”, ili ima nešto u pozadini svega toga...

Ne zovu me bezveze psiholog za preduzetnike...

Na primer, mladi bračni par, Ivana i Aleksandar, su imali dve biznis ideje. Ivanina je bila da pravi zdrav hleb, a Aleksandrova je bila da pravi pasta bar.

Sa njima sam prethodno imao konsultaciju 1 na 1 tako da sam ih malo bolje upoznao i znao sam njihov širi plan (da se u nekom trenutku presele u podnožje planine Rtanj), što je, kako će se na kraju ispostaviti uticalo na (ne)pokretanje obe priče...

Elem, moj najveći utisak kada su oni i njihove ideje u pitanju je to kako smo pametno uspeli da spojimo obe priče. Prvo, objasnili smo Ivani da je hleb, zbog male prodajne cene, neodrživ proizvod za b2c model, sa prodajom preko neta i bez logistike, dok je Aleksandar shvatio da njegova pasta po nečemu treba da se razlikuje od ostalih, jer će tako lakše doći do pažnje i prvih prodaja...

Smislili smo sledeću stvar – da oni spoje svoje priče u jedno, da mu Ivana pomaže da pravi pastu (sličan je fazon kao hleb), i da to bude zdrava bezglutenska pasta (kao što bi i hleb pravila od zdravih sastojaka). Da za početak kreiraju dark kitchen, jer su im na taj način minimalna ulaganja, a najbrže mogu da se upoznaju sa poslom, budući da nisu bili sto posto sigurni da li uopšte žele da se otisnu u preduzetništvo, i da tako testiraju i sebe i svoju biznis ideju...

Na kraju smo umesto novog biznisa, dobili prinovu (na putu), a biznis će po svemu sudeći malo sačekati... :)

Sledeća po redu bi bila Antonija, koja je tokom prve sezone projekta postala preduzetnica (jeeeej), međutim ne uspeva baš lako da izađe na kraj sa ogromnom količinom posla koja ju je snašla...

Nju zapravo nisam hteo da primim na grupu “Optimizuj svoj biznis” jer Antonija ima jednu prelepu i plemenitu priču za pokretanje na pameti..

Artit.rs je platforma koja se bavi prodajom slika savremenih umetnika (veliki formati). Pomaže slikarima da žive od svog posla. Prestrava...

U toku edukacije, imali smo više "AHA" momenata, ali najveće je došao kad smo radili šemu poslovanja, i kad su se podelile i jasno precizirale uloge u tom porodičnom biznisu između Antonije, brata i mame. Odnosno kad smo napravili strategiju da atelje “Pavliček”, što je porodični atelje, ubacimo u marketing strategiju za reklamiranje same platforme Artit...

To joj je dalo čvrstu osnovu zašto mora da slika (sada slikanje nije samo hobi koji se radi kad se stigne) već sadržaj koji je neophodan za dizanje platforme od koje je plan da se jednog dana živi...

Nikad neću zaboraviti promenu koja se te večeri desila na Antonijnom licu, u njenim pokretima i  energiji. Prosto prelepo...

I sa Milenom smo nešto uradili... Ona je još jedna u nizu divnih osoba za koju oštre korporacijske kandže nemaju ljubavi, ni nežnosti...

Budući da ima IR, pala joj je na pamet ideja da pravi putere od raznih orašastih plodova u kombinaciji sa različitim voćem.

Kao neko ko ima malo iskustva u tome, na početku sam je podržao. Međutim, kako smo razrađivali priču, model u kom bi radila, analizirali konkurenciju i potražnju, došao sam do zaključka da je pametnije ići u poljoprivredu, i gajiti sortu koja se lako uzgaja i ima siguran plasman (npr. borovnica), pa onda iz te pozicije napasti tržište sa tim ili sličnim proizvodima...

Ovu izmenu sam doneo u skladu sa Mileninim željama – da dođe do stabilnih mesečnih prihoda, kako bi što duže ostala i uspešno plivala u preduzetničkim vodama, a moje iskustvo govori da je to dosta lakše postići na ovaj način, nego sa puterima...

I “Slatka Sremica”, koja je kreirala upravo ovo ime je bila deo naše družine. Koja se osnažila da prekine dugogodišnji biznis koji ne ide, uz prethodno razumevanje zašto nije išao (uvek insistiram na razumevanju poslovanja i učenju lekcija) i osnaži se da pokrene novi, sa tradicionalnim štrudlama pravljenim na fensi način. P.S. ja jesam šećer (Ćao Šećeru), ali avaj – jedva čekam da ih probam...

I presimpatična Dorotea, koja želi svojim “Runom” (imali smo i slogan, ali ga nažalost nismo zapisali) da osvoji prvo domaće a zatim i Holandsko tržište. I tu je bilo dosta barijera za slomiti, i osnažiti je da krene, po malo, korak po korak...

Nekome je i minimalni prvi korak, velik (i potreban) kao nebo, jer posle prvog uvek dođe drugi, i na kraju se stigne na željenu destinaciju, samo drugačijim putem, što je naravno skroz ok (da znaš Dorotea).

Za kraj ove ekipe, podeliću utisak moje Nevene, koja mi je bila prva podrška u ovom projektu i kao takva zauvek će mi biti posebna...

Pre utiska, želim da kažem da smo sa Nevenom, pored imena, došli i do ciljne grupe za koju želi da radi. S tim što je nismo okarakterisali po veličini (velika ili mala preduzeća), niti po modelu poslovanja (b2b/b2c), već po misiji. Nevenina misija, tj. misija studija “A 105” je da kreira atmosferu doma, nebitno je dal uređujete poslovni ili životni prostor, ili kao ja gradite kućicu na drvetu... Ako želite taj kozi, kao kod kuće, osećaj, Nevena je osoba sa kojom treba da radite...

P.S. Ovako se pišu priče iza brenda. Uživajte...

Puno puta sam se selila. Menjala stanove, krajeve, gradove…Mama nas je ucila i naucila da je nasa kuca tamo gde je mi stvorimo, gde se smejemo, gde krecimo podstanarske zidove u omiljene boje, gde nizemo mirise, osecaje i uspomene…I zaista je svaki novi stan bio isti dom koji smo nosili sa sobom. Ipak, ima ta jedna kuca koja ostala moja “druga” kuca medju mnogima koje sam imala. Tamo gde me je Jela, nasa “gazdarica” cuvala sa mojih svega 40 dana zivota. Moja Jela, neizmerno divna, izrazito visoka, krupna zena, a ja malecka…koja i dan danas kada me vidi ovako odraslu i poraslu, nasmeje se uz “a nekada si imala 2,5kg i stajala mi u dlan”. Zauvek cu pamtiti ogromno dvoriste puno borova, cveca, savrsenih travnjaka koje je Jelin Ratko sa najvecim strpljenjem gajio…i taj ruzicnjak od cijeg upadanja u isti su me Zoki i Vlada, tada tinejdzeri, uporno cuvali…doduse ne bas uvek uspesno, ali danas volim te male oziljke!

Neko bi rekao bili smo “samo” podstanari. Danas smo prijatelji “samo” 35 godina.

Odselili smo se par godina nakon mog rodjenja, rasli smo mi, rasla je i ta porodica i svi ti divni ljudi. Moja licna karta je i dan danas na adresi Avalska 105. I da, emotivno sam vezana i ne zelim da je menjam. Zato dajem mali omaz mojoj prvoj “drugoj” kuci, tako sto cu i svaku novu kucu za zivot, rad, uzivanje i slobodu stvarati u studiju A 105.

A kao Avalska, A kao Arhitektura, A 105 kao ljubav! ❤️

Grupa “Optimizuj svoj biznis”:

Pošto bi se nekada neznanac, a danas pravi prijatelj, Bogdana (toliko smo se zbližili na edukacijama da su svi mislili da se znamo od ranije) naljutila da je ne spomenem prvu, krenućemo od nje...

Ako nju pitate šta je najveći utisak, reći će vam druženje i to što može da priča (osim ukoliko je ne opomenem, što se retko dešava), kao Kris Taker u filmu “Rush hour”, dakle, kao navijena...

Međutim, desilo se tu još par stvari... Prvenstveno, Bogdana je (konačno) podigla cene svojih usluga, ugrubo za 20%, a ja je nagovaram da ih digne bar još malo. Ovo je bilo neophodno, nakon što smo računali njen profit iz prihoda, i to je ono upravo o čemu pričam – ne može optimizacija ako biznis nije sređen cakum-pakum. A kreirati odgovarajuće cene definitvno spada pod “cakum-pakum”...

Dakle, rešismo, nekako (čvrsto se držala) te cene, a onda smo i kroz ostale lekcije i zadatke došli do saznanja da jednostavno Bogdana ne može i ne treba sve da radi sama. Šema poslovanja nam je pomogla da to shvatimo, kao i da neke stvari mora da optimizuje, prvenstveno svoj magacin...

Sumnjam da je to uradila i dalje (imamo saznanje - nije, ali planira), ali daću sve od sebe da je dovedem tamo gde zaslužuje, jer em mi je prijatelj, em kida kako radi svoj posao, a to je ukrašavanje svih mogućih proslava. Naša little miss bo :)

Saška Ognjanović Ceramics, za koju sada mnogi misle da mi je sestra (posle onoliko pohvala koje mi je javno udelila), je, mogu sa pravom da kažem, najviše uzela iz ovih edukacija...

Ona jednostavno svoj biznis drži pod kontrolom, vrlo pametno ga je kreirala, i bre zna šta hoće i zna šta neće. Kada drugima pričam o njoj, uvek spomenem to kako ona čuva svoju ljubav prema biznisu, jer radi svega 5h dnevno, a od 12 meseci odmara 3. To nije mogla u korporaciji, sada to može i sada to i radi kao preduzetnica.

Za Sašku nema toliko tih vau momenata. Možda najveći je to što ju je mučio taj USP, a onda sam je pitao koji je USP Maxia, vode Rosa, ili Smokia. “Ne znam”, rekla je. Pa ne znam ni ja, odgovorio sam joj, sugerišući da USP nije neophodan kako bi biznis bio uspešan, kako mnogi neproslavljeni Instagram gurui vole da tvrde.

No ipak, kako je njena biznis filozofija posebna, te ona neće da radi više vremena od ovoga, shvatili smo da je broj šolja koje ona proizvodi ograničen, pa mi je pala ideja na pamet da to bude USP njenog biznisa. Ograničenost! Ove godine imate priliku da kupite jednu od svega 300 šolja. Zvuči sexy, zar ne?

U međuvremenu je stigao Saškin komentar, ok, ipak ima “Aha” momenata :)

A i nije tachno da nisam imala aha momente :) evo samo nekih važnih stvari za mene sa edukacije:

- osveshćivanje da od mene kupuju preduzetnice i korporativke jer su to moje dve centalne teme o kojima stalno pricham (korporacija nekad i preduzetnishtvo sad) pa su se pronashle u tim prichama i povezale sa mnom (doshla do toga kad smo prichali o ciljnoj grupi)

- suochavanje sa tim shta sve radim i ko sam sve kao solopreneur i jasno izdvajanje aktivnosti koje želim da u budućnosti radi neko ko će mi pomagati kao shegrt (kad smo crtali shemu poslovanja koja na prvi pogled nije bila primenljiva na moj brend jer sam sama)

- push da zakažem prvu radionicu i prođem kroz svoj strah

- ti si primetio iz moje priche a ja toga nisam bila svesna da se ljudima moje sholje uživo josh i vishe sviđaju (kad naruche jednu pa kupe josh nekoliko kad dođu da je pokupe) i da mogu cheshće ljude da pozivam da posete atelje i vide uživo sholje (nisam videla to kao neku aktivnost koja bi mogla da mi pomogne u prodaji, to ne znachi da ću sad pozivati ljude stalno da dolaze ali imam ovu aktivnost u malom mozgu ako mi zatreba da pojacham prodaju)

Ovde dolazimo do najvažnijeg pojedinačnog slučaja, ako mene pitate. Nakon što smo bezazleno, u povratku ka kući, na putu ka Miljakovcu (živimo u istom delu grada), ćaskali u kolima, tražio sam joj da mi malo priča o finansijama...

Vrlo brzo došli smo do zaključka da ona nije i verovatno nikad neće biti profitabilna, u ovom biznis modelu, sa ovim cenama...

Jovana se bavi uslužnom proizvodnjom garderobe za druge brendove, a moj zadatak je bio da je odvučem od te ideje, budući da znam problematiku tih biznisa. Objašnjavao sam joj da je ona svojim klijentima dobra samo dok oni ne porastu, jer kad se to desi otići će u drugu kompaniju, sa većim resursima. U suprotnom, klijenti će propasti. U svakom slučaju, retko ko će stagnirati i biti veran klijent, godinama...

I uopšte, imati toliko znanje, a nemati svoj brend, je za mene suludo, pogotovo imajući u vidu to da je brend sa donjim vešom Jovanina želja...

Dakle, iako se prijavila za edukaciju optimizacije biznisa, moj zadatak je u ovoj konkretnoj situaciji bio taj da pomognem Jovani da shvati da treba da promeni biznis model i da je osnažim da donese tu odluku. I sad, početkom ove godine, nadam se, to će se i desiti. :)

A evo i Jovaninog komentara iz januara:

Što se edukacije tiče i mog ličnog utiska, najveći utisak tj. značaj podrinelo mi je da osvestim strukturu zaposlenih u firmi, da podelim uloge i odgovornosti i oslobodim se da više stavki delegiram drugima( bilo postojećim radnicima bilo da tražim novog, gde ću osvestiti i definisati koja bi mu bila zaduženja kada još malo porastemo).

Takođe koliko god sam bila svesna da se brend mora definisati po vrednostima koje gaji, značili su mi opisi tuđih i tvog brenda kako bih dublje o tome razmišljala.

Doneta je odluka o pokretanju brenda, aktivno radim na tome u toku januara, a plus su i uporedo započete skice i izrada krojeva za neke prototipove.

Tamara, i ti si mi jako važna. Došla si sa dozom sumnje, kako si mi sama u mejlu i napisala, u moje znanje ili vrednost grupe (Saška te je na karaju ubedila da nam se priključiš) a otišla si najsrećnija, tako mi se čini...

S obzirom na postignuto za ova 3 meseca, apsolutno postoji razlog za tako nešto.

Budući da si na svim poslovnim projektima došla do zasićenja, moj zadatak sa tobom je bio da ti optimizujemo taj najvažniji “Bio bar” i da te malo rasteretim...

Upravo to smo i postigli...

Optimizaciju je Tamara brzo skontala, a onda sam, vođen svojim iskustvima, tačno znao i kako da je rasteretim i drugih odgovornosti iz tog posla. Tako što će od najboljeg radnika napraviti menadžera, dati mu malo veću platu za malo više odgovornosti, naučiti da delegira, i dobiti mnogo više mira. I tako uradismo. Bili smo presrećni, oboje...

Sada čekamo Tamarin recept za ideju koja, kako kaže, joj je blizu srca već neko vreme – da ručno pravi zdravu čokoladu. Veruje da u tom biznisu ne bi bila napeta i da bi ga radil sa smeškom preko cele glave...

Za kraj, Ana, dođeš mi 50e...

Pošto je ovo interna fora, moraću da je obrazložim....

Ana, kouč za kopirajting, došla je na edukaciju iz samo jednog razloga – treba joj je neko da joj pomogne da savlada obaveze koje ima, koje iskreno nisu bog zna kolike, ali Ani su iz nekog razloga pravile problem...

Dobrovoljno sam istupio, u ovoj situaciji kao trener a ne edukator, rekavši joj da mi šalje svakog 1. i 15. u mesecu sve što treba za taj mesec da uradi, odnosno ono što je uradila...

Neko vreme je išlo i sve je bilo super, a onda je došao kiks. Da, dogovorili smo se ako se to desi da će me častiti sa 50e...

Elem, kasnije je rekla kako joj mnogo znači to što je videla kako se svi mi borimo sa našim obavezama i da joj je pored praktičnog znanja to dalo vetar u leđa da se i ona pozabavi njima, i sobom, što sam siguran da će se desiti...

To bi bilo ukratko to...

Ovo su samo neki utisci, a već dođosmo do 6. stranice u Wordu. U svakom slučaju, svaka glava, od “Brenda”, preko “Moje zašto”, pa “Šema poslovanja”i “Standardizacija svih poslovnih procesa”, nas je negde vodila, i sve zajedno, u kombinaciji sa razgovorom sa mnom su nas dovele do ovih saznanja i rezultata koje ste imali prilike da vidite...

Naravno, da njih pitate pojedinačno o edukaciji, verovatno bi vam rekli još mnogo toga...

Budući da će se ovaj projekat nastaviti u nekom drugom formatu, i da više neće biti uživo edukacija, želim da kažem da će celokupno znanje, odnosno svaka tema, plus dosta dodatnog sadržaja biti dostupno u kursu koji kreiram pod nazivom “Sve (što znam) o preduzetništvu”.

Video kurs je (trenutno) moguće kupiti po ceni od 300e.