Učenici i učitelji moji,

Prolazi i ova godina...

Za moj kako privatni, tako i poslovni život, jako važna...

U ovoj godini sam se zaljubio, kao nikada do sada...

U ovoj godini sam zadobio povredu, i izlečio se - zavšrio terapije za moje koleno...

U ovoj godini, evo sad, na kraju, sam, čini mi se, preboleo sve neuspehe koji su se desili sa “Ćao Šećeru”, i imam plan za dalji razvoj firme...

U ovoj godini, za vas najvažnije, sam se (ponovo) pokrenuo kada je konsalting u pitanju, te kreirao projekat “Preduzetnik o preduzetništvu” i evo, pre neki dan ga i priveo kraju, u ovom, edukativnom formatu u kom je do sada živeo...

Zašto kažem “za vas najvažnije”? Zato što je taj projekat odličan prikaz suočavanja ideje i realizacije (a to je tema koja vas jako često muči)...

Kako to?

Sad ću vam objasniti...

Ideja:

Moja ideja je bila jednostavna – kako redovno ideš kod psihologa, kako redovno ideš u teretanu, zašto ne bi išao redovno i na vežbanje preduzetničkih skilova (razmišljanja)?

Dakle, da organizujem druženja na nekom redovnom, tada je to bilo na dvonedeljnom nivou, gde bismo 2h pričali na raznorazne teme ili probleme koje muče preduzetnike...

Cena je tada, čini mi se, bila 2.000 rsd. što je kada se pomnoži sa 2 jednako nekoj prosečnoj ceni mesečne članarine u teretani. Takav je koncept bio...

Ja srećan, opušten, na meni je samo da odgovaram na vaša pitanja, a vi dolazite u masama, tražite kartu više ispred Nove Iskre, i kampujete noć pre kako biste ušli prvi...

Realizacija:

Međutim, ubrzo sam shvatio da bez teme, niko neće doći (volim da začinim tekst sa malo psihologije ili filozofije). Jer je dugo vremena prošlo od kad sam se bavio edukacijama ili konsaltingom...

Nisam neko vreme pisao o tome, nemam veliki komjuniti, ljudi me i dalje ne znaju toliko...

Dakle, mora da se da razlog (prikaže benefit) ljudima, vama, kako biste došli (kupili) na druženje...

Pored toga, jako je bitna sledeća stvar, a vi koji radite sa mnom ili ste bili na edukacijama to znate – to što vam je neko rekao da je vaša ideja, proizvod, strava, to nije ni približno isto kao kupovina. Jer kad sam prošle godine bio na skijanju i razmišljao o pokretanju projekta, pisao sam na mom story-u o njemu sa svim informacijama (i cenom) i pitao vas ko bi došao. Prijavilo se 50ak ljudi. Od njih, tih istih ljudi, pitanje dal se troje zaista ikada pojavilo...

Onda je krenulo prvo druženje... Bilo je dobro, ali to je bilo predstavljanje i pričanje o konceptu...

Onda je došlo prvo pravo druženje, u Novoj Iskri na Dorćolu, gde smo imali temu. Ja se tada i dalje nisam spremao za predavanje, već sam malo postavljao pitanja, a kad ne bi niko imao šta da pita ili kaže ja bih pričao. Nisam se spremao, pričao sam sve iz glave, jer su to uglavnom teme o kojima sam dosta znao, učio, i prolazio ih kroz svoj biznis...

Ubrzo je stigao jedan, pa još jedan, pa još jedan, utisak kako želite više da slušate mene, a manje druge ljude. Ja sam to uvažio, i počeo da se spremam za druženje, kao neki profesor... :)

Pravio sam kratke, razumljive, i jednostavne koncepte predavanja i promenio format – više nije bilo spontano, sada bih ja predavao nekih 45-60 min, a posle bismo pričali o temi i vašim izazovima...

Očigledno je postojao benefit, iako ja nisam uživao u tim predavanjima. Zašto? Zato što mislim da postoji efikasniji način da se potroši vreme – mentorstvo i koučing su po meni mnogo efikasnije i učinkovitije metode, no dobro, vi ste tražili, ja sam prihvatio...

Onda je došlo to da ipak vidite vrednost u tome da vi pričate malo više i slušate jedni druge, pa smo tražili neki balans između svega toga, i čini mi se da smo ga našli...

Što se tiče dolazaka, vrlo brzo sam shvatio da iako vidite vrednost, ne dolazite redovno, osim nekih retkih, meni danas jako dragih osoba...

Ja sam naivno mislio da ako vas budem vezao novčano, bićete redovniji...

Tako je nastala ideja za drugu edukaciju, drugu sezonu projekta. Sada ona košta 150e (nije više 4.000 mesečno, sad je 6.000, jbg, inflacija) i plaća se jednokratno...

Iako su grupe bile male – po 7 osoba, na kraju nas je bilo ukupno 10, a u proseku po druženju je bilo 3-4 osobe po grupi...

Zaključak? Nije do para. Jednostavno život, obaveze, problemi, staju na put kako svakom drugom tako i ovom kontinuitetu (zato je kurs o preduzetništvu u video formatu)...

Pored toga, podelio sam ljude u dve grupe jer sam znao da ćemo tako biti efikasniji i da će svima biti zanimljivije – oni koji nemaju biznis i žele da ga pokrenu, i oni koji imaju biznis i žele da ga optimizuju...

To jeste donelo benefit u smislu da smo bili konkretniji, efikasniji, da je svaka tema koju smo dodirivali bila interesantnija svima, jer je korisna svima prisutnima, što je benefit u odnosu na prvu sezonu, ali opet, nekako stičem utisak da je svima bilo najlepše i najzabavnije na poslednjem druženju, kada smo svi bili zajedno....

Možda sam se previše fokusirao na rezultat, na rad, a manje na vrednost zajednice...

A opet punu koncentraciju je dosta lakše postići u radu 1 na 1 koji preferiram, nego u grupama...

No ipak, pogledajte kako se (ustvari, kako sam) to lepo posložilo...

Kada sam shvatio da želim manje da edukujem (a više da mentorišem) odlučio sam da snimim video kurs...

Pa sam sve što bih pisao za temu, za jednu ili drugu grupu, beležio u svoj komp...

Pravio sam koncept za ideju koja se navodno sama javila... No verujem da je to mom Namazanko karakteru, odnosno marketinškoj podsvesti potencijalno to bio plan od početka...

I umesto da se kaže, “Stefane, pa džabe si se onomad cimao sa pogrešnim konceptima za 2.000 dindži. A onda si još i držao edukacije za smešne pare, jedva da si išta zaradio...”

Ja mogu da kažem sledeće:

“Ja sam: 1) Napravio koncept koji ću jednom da snimim, a mogu da prodam u xy primeraka; 2) Stekao/kreirao community.”

Sada, kada imam svoju zajednicu ja mogu da se vratim na prvobitni i idejni koncept – vi pitate, ja odgovaram...

A da vas pritom ne uskratim za taj jako važan momenat edukacije (razmišljam da u sledećoj godini, pričam o radu 1 na 1, radim samo sa onima koji kupe moj kurs, jer u tom slučaju biste imali moje znanje, bili bismo brži i učinkovitiji, i bolje bismo se razumeli. Šta mislite o tome? Voleo bih da čujem vaše mišljenje...)...

I tako će i biti, od januara...

Cena po dolasku će biti 3.000 rsd. Najverovatnije ćemo se družiti u Silosima, i broj ljudi će biti ograničen na 20. Prijave će biti moguće putem sajta ili mog IG profila, ali to sve kad bude obaveštenje, pratite me pažljivo...

Tako da na kraju, kad sagledam ceo ovaj put, i celu ovu godinu, aposlutno sve ima smisla. Samo se nije sve desilo onako kako sam planirao, ili kako bih ja želeo, ali šta se ikada u našim životima tako dešava?

I to ne znači da stvari nisu jednako sjajne... :)

Ideja ovog njuza je jednostavna:

1. Kreirajte strategiju;

2. Naučite da plivate bez strategije.

Ako radite i jedno i drugo, nikad se nećete osetiti kao da ste izgubili vreme, naprotiv, sve će vam, baš kao sada meni, imati smisla...

A to je ono što svi tražimo, u svakom segmentu našeg života, čini mi se...

P.S. Kurs je na promo ceni od 250e do subote (subota se ne računa).

Želim vam prelepu Novu Godinu, a mi se opet čujemo za dve nedelje, daću sebi malo oduška...

S ljubavlju,

S