Braćo i sestre preduzetnici...

Krenućemo sa vicem...

Uhvate vanzemaljci Amerikanca, Engleza i Srbina i pitaju ih sledeće pitanje...

“Da li hoćete da vas jxxx ili da vas pojedemo?”

Kaže Amerikanac, nećete me jxxx ma nema šanse. Mene pojedite.

Ok, kažu vanzemaljci, skuvaju ga i pojedu...

Englez ponovi reči Amerikanca... I njega skuvaju i pojedu...

Dođe red na Srbina... “Ja želim da živim” reče im...

“Ok”, kaže glavni vanzemaljac, ode do ostave, uze neku mast i da je Srbinu...

Srbin prihvati tu mast i poče da je maže po predelu grudi...

- Šta to radiš? – pita ga vanzemaljac.

- Guza će da preživi, ali duša... – odgovori Srbin.

E pa isto je u životu, i u preduzetništvu...

Kao mali mislio sam da je sve moguće. Štaviše, svađao sam se na tu temu sa Vesnom Brzev, našim najpoznatijim psihijatrom...

Imao sam 24 godine, a ona malo više od toga, ali godina iskustva, ne života...

Ono što tada nisam shvatao je sledeće...

Mnoge stvari jesu moguće, ako se fokusiraš, usredsrediš, ako neprestano pokušavaš i ako konstantno učiš i unapređuješ svoje akcije...

ALI...

To dolazi sa cenom... A cena je energija, tvoja energija...

A ona je vrlo, vrlo ograničena...

“ENERGIJA JE NAJBITNIJI RESURS SVAKOG PREDUZETNIKA”

Voleo bih kada biste istetovirali ovu rečenicu... A ispod napisali Stefan Lalić..

Ili ne, ajde mogu i inicijali... što sam stariji, to sam skromniji... SL je skroz ok.. A ispod u zagradi može da stoji (ne Swisslion)... da se ne zbune ljudi... :)

Šalu na stranu, kada je tema biznisa u pitanju voleo bih da me svi znaju po ovoj rečenici...

Zato što sam na svojoj koži osetio šta znači odsustvo energije...

I šta to nosi i odnosi sa sobom...

U nekim trenucima, i želju za životom...

Ali nije suština ovih mejlova da mrače, već da leče, “Heal my buzz plzz”, neko reče... (evo rime niotkuda)

Pa ako je već tako, hajde da ne budemo kao moderna medicina i da ne lečimo posledicu već da se bacimo na analizu uzroka...

Ja obožavam svoj brend. Najviše volim da jedem svoje proizvode. Obožavam onaj osećaj kad si se usrao od jela (pardon my french) a smeješ se jer si svestan da je to bogata hrana... Ima mnogo nutrijenata...

Još više od svega ovoga volim moje radnike, i one koji su radili, i ove koji sada rade...

Kratka lekcija iz vođenja firme: Kad je sve super – bravo radnici, kad nešto ne valja – ja sam kriv, moja odgovornost. Tako ja vodim firmu. Razmislite i ako se složite, iskopirajte filozofiju...

Međutim, pozadina svih mojih akcija nije bila izlečenje ljudi od šećera... Da želeo sam da razvijem brend, biznis, ložim se na poslovanje, sve mi je to vrlo zanimljivo, ali kad je postalo teško, nije to razlog zbog koga nisam odustao...

Već jedan potpuno drugi – želeo sam da naplatim svoj trud, i presjajan brend i preukusne proizvode koje sam napravio...

Dakle ja, pesnik, mekane duše, i tvrdog karaktera (sjajna kombinacija da istrošiš sve svoje energetske rezerve do 30.), koga interesuje filozofija i radi na ljubav a ne na novčanice... sam pogrešio...

Niko nije kriv, osim mene...

Ja sam postavio profit, ili neku pravdu, nešto po svaku cenu, iznad dobrotiti svoje duše... Radio sam nešto na silu, a kad nije išlo ja sam se davao samo još više... i još više...

To je ono što nas život uči - ne odustaj...

Ali mali broj tih što to pričaju je dovoljno vispren da kaže pod kojim to okolnostima ne treba odustati...

A one su sledeće: ako to što radiš, normalno, ne ugrožava nikog, i ako je dobro za tvoju dušu.

Zato je jako važno da biramo šta ćemo da radimo, mi koji se osećamo da imamo neku misiju na ovom svetu...

Odnosno mi koji smo to osvestili...

Da postavimo prave vrednosti (prave za nas) kao vodeće u ovom životu... Da ne kreiramo život po scenariju Holivudskih filmova...

Već po skripti naše duše...

Tako treba da organizujemo naša poslovanja: da izaberemo formu, veličinu poslovanja, i količinu angažmana onoliko koliko to nama odgovara...

Naravno, to ne znači da nekad neće biti teško ili da neće biti sprintova (faza kada ćemo raditi više nego što bismo voleli), ali da koncept bude taj – kad smo već izabrali, hajde da taj izbor bude dobar za nas...

Ono što se neće desiti u tim okolnostima, a to vam garantujem svojim obrazom, nećete postati jeseni list - lepi spolja, ali mrtvi iznutra....

S’ druge strane, ono što će se desiti je to da ćete nakon što pobedite mnogobrojne izazove na tom putu, (a ljubav prema tome što radite + odgovarajuća forma će vam upravo dati potrebnu snagu), postati bolji ljudi...

To je najveći benefit preduzetništva, bar ako mene pitate...

Ali samo u uslovima kada duša kaže “može”...

Ako vam se svideo newsletter podelite ga na svojim SM profilima i pozovite ljude da se prijave. To je kao da ste mi platili za pisanje. Hvala <3

Do sledećeg javljanja,

S' dušom,

S