Učenici i učitelji moji,

Odlučio sam da uvedem promene u moj newsletter. Rekli smo da je biznis konstantno unapređivanje, i kao što vidite i jeste, zato ga valjda toliko i volim...

Dakle, od sad će tekstovi biti podeljeni u 4 teme: “slobodna”; “prodaja (davanje vrednosti)”; “kako da”; “inspiracija”.

Verujem da ću na taj način podići kvalitet ove forme koju sam sa razlogom odabrao (a zašto? videćete u kursu), i da ću vam dodatno pomoći da budete bolji preduzetnici.

Elem, hajmo na temu...

Ono što meni, na prvu, u biznisu nije imalo smisla je sledeća stvar...

Elem... Ja iznajmim stan u Cara Lazara, maltene tik do Kneza, i za ceo dan ga platim 50e (ok, nije ništa vau, ali skroz pristojno), dok, s druge strane, poslovni prostor za moje druženje preduzetnika koje jednom mesečno organizujem košta 30e za 1h (više o tim druženjima na ovom na linku).

Dakle, em što vremenski duže koristim stan (pored toga oni daju deo kolača drugim platformama: Airbnb, Booking), plus imaju čišćenje, dok vlasnici prostora za biznis druženja niti ikome daju procenat svoje zarade, niti moraju da plaćaju čistačicu svaki put nakon boravka svih nas koji organizujemo raznorazna dešavanja u raznoraznim poslovnim prostorima.

Da li to ima smisla? Verovatno ne.

Da li je takav slučaj u praksi? Očigledno, da.

Pored ove, ja mogu da vam nabrojim još 1.000 nelogičnosti kojima sam prisustvovao u mojih 10-ak godina bavljenja preduzetništvom...

Na primer, ja imam poznat brend, najjači u kategoriji, a znam ljude koji imaju mnogo manje poznat brend, nemaju radnike, rade mnogo manje od nekadašnjeg mene a zarađuju mnogo više...

Da li to ima smisla? Verovatno ne.

Da li je takav slučaj u praksi? Očigledno, da.

Međutim, kad sam se malo sabrao, sinulo mi je...

U poslovanju ipak sve ima smisla... Samo taj poslovni smisao ponekad nije po našem “smislu”, pa onda pomislimo: “ma ovo nema smisla”.

Jer, evo objašnjenja...

Logika iza cena, da su biznis prostori skuplji, je ta što ih po pravilu plaća firma, a pretpostavka je da firma može da izdvoji više novca od fizičkih lica, što i jeste istina.

Kao što je i istina da postoje jednostavniji i komplikovaniji biznisi (o tome u nekom drugom njuzu), odnosno biznisi koji mnogo lakše prave novac, skaliraju, koji se lakše vode, od nekih drugih (samo onaj ko nije imao dodira sa mnogo različitih biznisa i biznis modela, nije toga svestan)...

Dakle, biznis smisao, nama često nema smisla... Zašto je to važno da znamo? Zato što usled tog raskoraka, mi pravimo jeftine greške koje nas skupo koštaju, umesto da sednemo i razmislimo ili se posavetujemo sa nekim...

Evo skorašnjeg primera...

Pre neki dan, moja klijentkinja Nina mi reče:

“Ne mogu ja da formiram cenu čokolade 500 rsd. za 100g kao ti u “Ćao Šećeru”!

Reći će mi ljudi: Alo, ženo, ko si bre ti!!!?

I u pravu su! Ko sam bre ja???”

Srećom, Nina ima mene, koji sam joj, čim sam čuo i razumeo šta i zašto je rekla, rekao upravo ovo o čemu pričam vama:

Da se biznis ne vodi emocijama, niti našom idejom o smislu! Već se razmisli, analizira i onda se donese argumentovana odluka, kako o ceni proizvoda, tako i svaka druga odluka u poslovanju!

Dakle, istraži se opseg tržišta (takođe o tome pričam u kursu), da se pozicioniramo argumentovano u tom ospegu (takođe o tome pričam u kursu), i da se cene naših proizvoda i usluga ne formiraju u odnosu na to koliko se mi trenutno plašimo tržišta ili koliko smo sada hrabri da ga napadnemo, već onako kako nam brojke pokažu, i onako kako najviše ima smisla za brend koji smo kreirali.

U Nininom slučaju, ako je cena čokolade 200rsd, u B2C modelu, koji ćemo raditi, ta čokolada ne sme da košta manje od 500 rsd.

Ovo ne kažem ja, ovo kaže ekonomija. A svi vi koji ste nekoliko godina u biznisu, vrlo dobro razumete o čemu pričam... Profitna marža!

Profitna marža je opseg profita koji na kraju godine ostaje biznisu, i on se razlikuje od branše do branše. Npr. za IT je najveća, i po mojim saznanjima ide od 40%-50%.

U svim drugim branšama je niža. Što nam jasno govori to da sa cenom proizvoda x 2 u odnosu na cenu koštanja (u Nininom slučaju: čokolada 400rsd), sa profitnom maržom u toj branši, koja je u najboljem slučaju 20%, Nini, u ovom modelu vrlo verovano ne bi ostalo para da vodi svoju firmu, tj. ne bi bila likvidna. Jer ima: proizvodnju, kiriju, komunalije, marketing... Potencijalno: pomoćne radnike, logistiku, magacin...

Ona bi ovu “neodrživu ekonomiju”, poput mnogih od vas sa kojima sam radio, osetila vremenom, na svojoj koži (računu firme), posle pola godine ili duže, posle mnogo uloženih para i energije... pa bi onda, opet, kao mnogi od vas, te cene korigovala, i počela da “se čupa”, ili bi jednostavno zatvorila svoj biznis, usled umora i nezadovoljstva.

Što nije ono što želimo da postignemo...

I što se ne dešava, bar ne u radu sa mnom...

A šta kad nema mene ili nekog drugog mentora pored vas? Tu je kurs, da vam pokaže put, i opomene, odnosno usmeri kad treba..

Kao drugi, digitalni ja, kog platiš samo jednom... Milina... :)

P.S. 12. glava kursa, “Brend”, je otključana! Svi vi koji ste se pitali kako kurs izgleda, da li je on za vas, i da li je dovoljno vredan, sada možete dobiti odgovore na ta pitanja kroz gledanje ove lekcije.

Jer, obećavam vam:

Čućete nešto korisno, što niste čuli do sada na ovu temu...

Sad samo zamislite kakvo se blago krije i u ostalim lekcijama...

S ljubavlju,

S