Dobro jutro :)

"U biti svake želje da savladamo engleski je potreba da kažemo nešto što je unutar nas, a još uvek je nedorečeno."

Strah koji se javlja od govora na engleskom govori o tome da se ili mi još nismo upoznali sa time (što želi da bude ispričano, da kaže nešto), pa je tu potpuno opravdani strah od nepoznatog i nevidljivog

ili možda donekle već imamo ideju, ali nam je to nešto potpuno novo, drugačije, ili možda deluje nedovoljno bitno ili pak ispričano već stotinu puta i stoga ga umanjujemo, modifikujemo, preispitujemo i na kraju kritikujemo.

Koliko puta ti je kroz glavu prošla ideja da kažeš nešto na engleskom, ali si je munjevito sputala jer nije dovoljno dobro/bitno/kompleksno/važno/korisno...

Možda si to uradila ekstra munjevito, pa nisi ni svesna dijaloga koji se u toj situaciji odvijao između svesti i podsvesti.

A odvio se. Jedna strana je (kroz bljesak ideje) rekla "reci sad ovo na engleskom", a druga je lupila blokadu i rekla ne.

I ne, apsolutno nije naša krivica što ovo radimo i što uopšte ne primećujemo ove unutrašnje pregovore, jer je to rezultat višegeneracijskog satiranja izražavanja slobodnog mišljenja kada se ne uklapa u obrazovni konsenzus i ne podudara sa očekivanim odgovorom na postavljeno pitanje (prihvataju se i nagrađuju samo odgovori na postavljena pitanja i zadatke).

Tvoje mišljenje, tvoja ideja, nisu bitni ukoliko ne daju jednostran odgovor na jednostrano pitanje i ukoliko se čini da nemaju veze sa postavljenim pitanjem.

Većina ljudi sa kojima radim ima dugogodišnju tinjajuću (neki čak i goruću) potrebu da koriste baš engleski sa poletnošću, lakoćom, sigurnošću...

To su ljudi koji unutar sebe imaju nešto (poletno, lako i sigurno) što gura i želi da se ispolji kroz govor, ali ipak imaju gomilu mentalnih prepreka i naviku da racionalizuju tu svoju potrebu i upakuju je u neki od očekivanih odgovora na obavezno pitanje

Zašto?

Zašto želiš da govoriš engleski?

Jer naravno da prvo moramo da opravdamo društvu tu svoju potrebu.

I onda izvlačimo odgovore iz svima poznate kutije - zato što mi treba za posao, zato što želim da napredujem, da bolje razumem filmove/muziku/knjige...

Jel mora da bude neki od tih "logičnih, ovo ima smisla" odgovora?

Jel može nešto poput "Nisam sigurna. Možda samo želim da mogu lako da komuniciram sa ljudima iz celog sveta, delim svoje ideje i povežem se sa ljudima na istom putu, sa sličnim vrednostima i idejama"?

Zar nije engleski jedini jezik na svetu koji ima tu moć da nas sve poveže u sekundi?

Da li možda tu negde leži i tvoja dublja potreba za tečnim, slobodnim i laganim engleskim?

Vreme je za vežbu :)

Šta ako sebi danas kažeš da želiš da savladaš engleski zato što želiš da možeš da kažeš bilo šta što ti je na pameti i u srcu na tačan, melodičan i najelokventniji mogući način.

Kako ti je čučnula ova ideja?

Šta perfekcionista (ili kritičar) imaju da kažu na ovo?

Da li će dozvoliti unutrašnjem glasu da kaže barem nešto danas?

Nešto o nekoj svojoj ideji, zamisli ili želji...?

Šta bi on imao da kaže danas?

Ne kada budeš imala veći vokabular...

ni bolju gramatiku...

ni više samopouzdanja...

Šta ima da kaže danas?

Da li si spremna da sebi daš dozvolu da upotrebiš engleski, sama sa sobom, kada god ti se javi ideja za to?

Ali javiće se kritičar ili perfekcionista sa odlukom - ipak ne, da se ipak sačeka ili ne gubi vreme na gluposti.

Znam. Zato su nam oni sledeći na meniju :)

Toliko za danas. Mnogo je, I know :)

Take your time in digesting this. Question it, test it, and see if there's anything in you that resonates with this. And let me know your thoughts if something pops up after reading today's email :)

Do sutra

xoxo