Ako si među onima koji nikako da krenu u posvećen proces učenja ili krenu, ali brzo izgube interesovanje i smisao i skliznu na staro, današnji newsletter je za tebe.

Danas ti pišem kako danas izgleda moja rutina sa mojim jezicima, koje sam sve promašaje imala dok sam je gradila i šta mi je na kraju pomoglo da oformim zdravu, stabilnu i rastuću rutinu za 3 moja jezika.

Ja sam dugo pokušavala da u svoju rutinu uvrstim sve moje jezike (engleski, španski, francuski i arapski) i pretpostavićeš - prilično neuspešno.

Zašto sam bila neuspešna u tome, ako sam profesor jezika?

Promašaj #1: nisam sebi tj. moj naduvani ego nije mogao sebi da dozvoli da za početak izaberem jedan pa da dodajem, već sam ulazila u sopstvene zamke i zahtevala od sebe ili sve ili ništa - i ispadalo je ništa (surprise, surprise).

Kada bih krenula, ulazila sam u promašaj #2: iz pozicije moranja i nepoverenja u sebe i proces, ni sam sistem nije mogao da bude dobar i stabilan. Na klimavim nogama nerealnih i sabotirajućih očekivanja sam postavila loše ciljeve - moji ciljevi nisu bili pametni, a ni jasni - htela sam sve te jezike, ali se nisam pitala KAKO? Na koji način?

Pa sam iz te nejasnoće išla u kopiranje klasičnog sistema x4 za svaki jezik.

Klasično učenje iz moranja: moraš da znaš gramatiku, moraš da se fokusiraš i pišeš nepoznate reči, moraš da sve odmah primeniš, moraš da naučiš pravila, moraš da se uozbiljiš oko učenja, a samo čitanje definitivno nije ozbiljno učenje itd.

Svo to silno moranje je uspevalo i vozilo me neko vreme, ali bih ubrzo svaki put burn and crash još malo besnija na sebe nego prošli put.

Onda sam konačno jedan dan, nakon toliko lupanja u zid rekla sebi "pa možda ja ipak znam bolje šta je za mene najbolje".

Svaka čast školama na trudu, udžbenicima i programima, ali ako mi ne daju rezulate, neću više da sebi lupam packe misleći da sa mnom nešto nije u redu ako njihov način ne deluje na mene, već ću da promenim način.

I tako bi.

Krenula sam u potragu za štivom za čitanje.

Sa arapskim je bilo dosta teško, pa sam ga stavila sa strane da malo pričeka.

Kada sam prešla na španski odmah me je pogedala sreća (kako to obično biva kad malo popustim moranje, pomoć stiže).

Španski razumem super i to mi je dozvolilo da krenem sa čitanjem popularne psihologije i razumem dovoljno sa svake strane da ostanem u priči - jer se pri ovakvom učenju rezultati ne vide posle prve stranice, već na kraju knjige, a do tada moraš da istraješ.

Pošto mi je bilo dosta knjiga u isto vreme, za francuski sam izabrala da imam brz i kratak, ali redovni kontakt kroz sadržaj na društvenim mrežama.

Pratim par profila, uključujući i jednu profesorku koja koristi samo fracunski i svaki dan izaberem šta mi je taj dan najzanimljivije.

Najbitnije od svega je to što sam konačno OK sa tempom koji je dosta sporiji od onog perfekcionistički idealnog, ali to je tempo koji konačno daje rezultate.

Ako ne dolazim u kontakt sa jezikom - ne uzimam ništa i neću imati ništa ni da dam (kažem) na tom jeziku.

A da bih bila u redovnom kontaktu sa jezikom to mora biti po mojim uslovima, a ne po Berlitz, Cambridge i uslovima ostatka ekipe.

Moji uslovi su:

1. meni lično koristan/zabavan/zanimljiv sadržaj
2. merka koju određujem svaki dan ispočetka, ne unapred, već taj dan na osnovu energije i vremena tog dana
3. jezička vežba koja mi prija taj dan: (unutrašnji) monolog o toj temi, čitanje, slušanje ili pisanje

I kako ti se čini sve ovo? Da li si ti definisao(la) svoje uslove?

Piši mi ako ti treba pomoć :)

Do sledeće nedelje

xoxo