A moja teorija glasi ovako:

Kada bi umesto “hoću da naučim engleski” imala cilj

“hoću da pročitam i razumem tu knjigu na engleskom” zapravo bi pre ostvarila svoj cilj.

Cilj “hoću da naučim engleski” je preopširan.

Deluje smisleno, ali mozak nema pojma šta to znači.

Evo, slobodno proveri...

Šta za tebe znači da si naučio(la) engleski? Da si završio(l)a sa tim poslom koji toliko dugo odlažeš?

Šta za tebe podrazumeva ostvarenje tog cilja?

Kako ćeš znati da si ga završio(la)?

Jel vidiš kako nije lako definisati šta znači naučiti jezik?

Nikako da jasno, u jednoj rečenici sebi objasniš šta tačno hoćeš da znaš.

A probaj sad ovo -

sa druge strane, kada bi imao(la) cilj da pročitaš knjigu, onda tvoj mozak ima tačno definisane granice (korice knjige) i može da se opusti i krene na posao.

+ u procesu čitanja i dešifrovanja toga šta piše u knjizi, ti bi naučio(la) ozbiljan vokabular i sintaksu.

A sad zamisli da to uradiš sa još jednom knjigom posle toga? :)

I? Da li se javljaju saboteri tipa - to je nemoguće, ko ima vremena za to, da ali to bi bilo mnogo sporije učenje…?

Ili ti ovo zapravo deluje potpuno smisleno i vidiš ga kao tačno taj pravi izazov za tebe?

Ako su ti se javili saboteri, da znaš da su to samo saboteri od iskakanja iz ustaljenog obrasca učenja i hoće da te sačuvaju od rizika od neuspeha.

Ja ti potvrđujem da ne samo da je moguće učiti jezik tako, nego je i mnogo zabavnije and so much more satisfying.

Sa ovim ne možeš da ne uspeš.

Posle jedne knjige možeš da znaš samo više.

A sa pravim uputstvima, u toj jednoj knjizi možeš da saznaš sve o engleskom što će ti ikada zatrebati.

Program 1na1

Do sledećeg čitanja

xoxo