Morning, beautiful :)

U petak veče sam izašla na piće sa Majom, drugaricom sa faksa.

Veoma smo slične na dosta polja, pa smo tako jedno vreme zajedno gradile i radile u Arapskom kulturnom centru...

A kako su nam i jezici zajednička stvar, u petak veče smo se tokom razgovora dotakle moje frustracije nedostatkom autentičnog pisanog materijala na srpskom, a tako i nedostatkom transkripcije za gomilu potkasta na engleskom.

Shvatila sam da sam nesvesno već bila shvatila koliku vrednost ima tekst za učenje i bila frustrirana što mi je tako teško da pronađem kvalitetan, nesuvoparan i autentičan materijal u text formatu.

A onda sam odlučila da proverim tu svoju podsvesnu lekciju, osećaj i potrebu za pisanim tekstom and low and behold...

Vidi koje podatke sam našla:

Prvo, potkasti su definitivno sve popularniji i popularniji što uopšte ne čudi u ovo brzo vreme jer lakoća audio produkcije u odnosu na pisanu produkciju mnoogo lakša i brža.

"prosečna osoba izgovori najmanje 7000 reči dnevno, dok prosečan profesionalni pisac napiše 1000 reči dnevno. Ne samo jačina, već i brzina prenosa informacija je veća kroz govor. Ljudi govore brzinom od oko 150 reči u minuti, u poređenju sa samo 40 reči u minuti za pisanje."

Dakle, uopšte ne čudi što potkastima ubrzano raste popularnost. Ali,

ovaj vid audio materijala ima i slabe strane (drawbacks), a jedna od nama (koji učimo jezike) najbitnijih je - audio informacije je lakše proizvoditi, ali teže ih je kvalitetno konzumirati.

Stepen usvajanja informacija je sporiji nego kod teksta. Ljudi čitaju u proseku 300 rps (reči po sekundi), u poređenju sa 210 rps za slušanje. Štaviše, potkasti su često u obliku razgovora, što znači da u tih 210 reči ima više nebitnih informacija, kao što su small talk, poštapalice i pauze, što dodatno smanjuje brzinu kojom primamo relevantne informacije.

Za one sa ograničenim vremenom, inferiorna gustina informacija audio medija zaista ozbiljno otežava konzumiranje informacija i interakciju sa vrednim idejamaa pogotovo sa specifičnim jezikom.

Znaš da ja lično volim da slušam potkaste, posebno o jezicima i psihologijii. Svake nedelje izlazi ~15 novih epizoda iz glavnih potkasta koje volim, a sa svakom epizodom koja traje u proseku sat vremena, zaista teško da imam vremena da slušam sve potkaste sa kojima želim da se bavim. Dakle, sam obim audio produkcije znači da su mnoge vredne ideje sadržane u zvuku, ali te ideje su mnogo manje koncentrisane nego u tekstu.

Zato ja sa mojim učenicima koristim naše časove da analiziramo i sumiramo najvrednije lekcije iz njihovih ali i mojih omiljenih potkasta.

Kada su vredne lekcije sumirane i zapisane, verovatnoća da te nove informacije zapamtimo se značajno povećava, a sa novim lekcijama i informacijama pamtimo i novi jezik (ne slučajno naravno, već pažljivom analizom i ovde ja pravdam moju ulogu top tičera :)).

Savet za ovu nedelju:

Ako ti fale reči i blokiraš kada bi želela da možeš lagano da se izražiš, počni više da čitaš ili da transkribuješ svoje omiljene potkaste. Ne preskači epizodu dok ne možeš lepo i jasno da je sumiraš u pisanom i audio formatu.

Ako želiš bolji engleski, počni da zaista učiš tebi korisne informacije na engleskom.

A ako je to neka previše komplikovana materija, onda izaberi kratak deo, toliko kratak da te od njega ne boli glava :)

----------------------------------------------------------------------------------------------------------

Ako ti sve ovo zvuči kao da ima smisla i volela bi da možeš tako da naučiš i engleski, ali ipak ne znaš odakle da kreneš i kako bi ti to sve sama, javi se da vidimo da li smo dobar fit :)

Do sledeće nedelje

xoxo