"Self-care is more than taking a spa day, and it isn’t selfish. Saying no to helping is an act of self-care. Paying attention to your needs is self-care. And like putting on the oxygen mask, you’ll have more energy for others if you apply it to yourself first. If you think about it, the root of self-care is setting boundaries: it’s saying no to something in order to say yes to your own emotional, physical, and mental well-being."

Pasus iz knjige koju čitam.

I ne, ne planiram da podvlačim nove reči i pokušavam da ih naučim napamet.

To više ne pokušavam zato što sam naučila šta naš mozak radi i kako uči i više ne pokušavam da mu smetam.

Naučila sam da on ima svoje procese i da šta god ja radila, te procese ne mogu sve da naučim, a još manje da ih kontrolišem i koristim po svojoj volji.

Ali mogu da mu pomognem.

Više od 90% jezika koje znamo i koristimo je naučeno implicitno - podsvesno.

Većina nas je to uradila kroz gledanje američkih filmova i serija.

Ali mi se i dalje plašimo da nastavimo da koristimo isti - prirodni sistem usvajanja jezika, i iz tog straha idemo u škole jezika gde nas zapravo spremaju za ispit i pokušavaju da nas nauče jezik, ali ne pomažu da ga usvojimo.

Ako želiš teoretsko znanje o jeziku, koje uporno ne možeš da primeniš u govoru - nastavi da pokušavaš da učiš jezik u školama jezika.

Ali ako želiš da ga koristiš i govoriš - za to ćeš morati da se posvetiš usvajanju jezika.

Evo kako se to zapravo radi na 3 načina:

• Kroz redovno čitanje -

da bi naučila novu reč, prvo moraš da je pročitaš ili čuješ. Ako je nivo teksta dobar za tebe, iz konteksta ćeš moći da pogodiš ili pretpostaviš šta ta reč znači i onda ona prelazi u tvoje pasivno znanje (reči koje prepoznaješ i/ili razumeš, ali ne znaš dovoljno da upotrebiš). Onda nastavljaš da čitaš redovno i opet sretneš tu reč u nekoj novoj rečenici i evo, sad je već poznaješ malo bolje. Tako je pročitaš dovoljno puta i u nekom trenutku tvoj mozak dobije dovoljno informacija da je stavi u kategoriju reči koje ZNAM - ovo je tvoj aktivni vokabular.

• Kroz redovno slušanje

isti princip kao i za čitanje ali znatno sporiji zato što zvuk teče nekad i previše brzo, a pisani tekst miruje i stoji ti na raspolaganju da gledaš i pola sata ako želiš. Ali evo zašto je važno slušanje - za razvijanje jezičke zvučne viljuške. Kada slušaš ti podsvesno sakupljaš muzičke informacije o jeziku - melodiju i izgovor. Gradiš svoju bazu tečnog i tačnog izgovora jezika kako bi mogla da čuješ i koriguješ sebe kada ispadneš iz tih okvira.

• Kroz razgovor

suprotno većini verovanja, ovo je najsporiji način da naučiš više jezika, prosto zato što je sav tvoj fokus na tome da razumeš i da te razumeju i nema dovoljno preostale pažnje da primećuješ novitete i zapamtiš ih. U razgovoru se retko desi prilika ili mi retko koristimo priliku da iskoristimo neku reč koju slabije poznajemo, već automatski uglavnom koristimo isti vokabular. Situacija u kojoj možeš usvojiti jezik kroz razgovor je opet kroz više slušanja - da pažljivo slušaš svog sagovornika i paziš da skroz tačno razumeš šta ti govori. Ili da se svesno potrudiš da upotrebiš neku drugu reč iz svog pasivnog vokabulara.

I da rezimiramo.

Najveći deo jezika usvajamo, ne učimo!

Ono što mogu naš mozak i podsvest, mi voljno i namerno ne možemo ni 5% od toga.

I zato preokreni stvari za sebe.

Umesto da smetaš svom mozgu koji je prirodni maher za učenje, potrudi se da mu pomogneš i daj mu dovoljno čitanja i slušanja na engleskom kako bi on mogao da radi svoje!

Do sledećeg čitanja

xoxo