Prezaštićavanje dece

Da li je prezaštićavanje dece odlika modernog vaspitanja? Ne, ali je veliki problem u vaspitanju danas. Kome? Deci.

Hajde da se na kratko vratimo prirodnom roditeljstvu. Biološki gledano svaki roditelj instiktivno štiti svoje dete. Šta onda ima u tome loše?

Iskreno nema ništa loše u tome. Roditelji u prvim godinama treba da pruže detetu 2 najvažnije stvari: bezuslovnu ljubav i sigurnost. Takođe je roditelj taj koji vodi računa o bezbednosti deteta, on ima potpunu odgovornost za dete.

“Roditelji su prvi i najvažniji učitelji deteta.” Ranko Rajović

Osim zaštite detetu treba i model od kog će da uči. Ako mene pitate najbolje je da taj model detetu bude roditelj. Osim roditelja dete najbolje i najvažnije lekcije uči i u prirodi. Tek kasnije nakon 3.godine dete treba da uči od drugih ljudi ( rodbine, okoline, vaspitača…)

Tu dolazimo do problema velikog broja roditelja ( danas ).

Roditelj mora da preuzme odgovornost za sebe i svoje postupke. Niko od nas nije rođen niti zna sve o deci, čak ni ja kao stručno lice. Ono što vam može olakšati put roditeljstva je da stvarno sednete i upoznate svoje dete. Ko je ono, šta voli, šta ga plaši? I najvažnije kako vi možete da mu budete podrška na putu razvoja.

Ključna reč je upravo podrška. Ako kažem pomoć možete krivo shvatiti i pomagati detetu više nego sto je potrebno.

“ Pomozi mi da uradim sam” , divna i tačna rečenica divne Marije Montesori.

Prezaštićavanje deteta je upravo kada roditelj iz svojih strahova ( da će neko dete povrediti, da će ga pogrešno naučiti, kada ima traume iz svog detinjstva…) ne dozvoljava detetu da uradi i one stvari koje ono može.

Deca veoma brzo pokazuju inicijativu za razvoj samostalnosti. Najčešće u hranjenju, oblačenju i tim svakodnevnim aktivnostima. Roditelj iz želje da pomogne detetu ili iz procene da dete to još ne ume samo, žuri da uradi stvari umesto njega. Veoma brzo upadnete u krug gde ćete većinu stvari raditi za dete. Dete će u početku pružati otpor, alo će vrlo brzo shvatiti da je i njemu lakše da uradite stvari umesto njega. Krajnji rezultat je dete koje zahteva i koje misli da ste dužni da uradite stvari umesto njega. I ne samo vi nego i svi ostali oko njega, a verujte mi osim baka i deka to niko neće raditi.

Šta treba raditi kako ne bismo upali u ovaj krug prezaštićavanja?

Dopustiti detetu da se razvija svojim tempom, nikako ne žuriti i ne očekivati od njega da uradi stvari za koje ono nije razvojno spremno. Ono što sam ja primetila je da roditelji osim što ne primete i ne dozvoljavaju dečiju samostalnost, do 3.godine očekuju da deca mogu mnogo a nakon tog perioda pomažu deci i više nego sto je potrebno. Svedoci smo da deca mogu mnogo ako se ispune ovi uslovi: ako imaju dobar model, ako im je dopušteno da istražuju i manipulišu predmetima i ako razvijaju govor. Iako naizgled govor nema veze za radnjama koje zahtevaju motoriku, ne smemo zaboraviti da su fina motorika i govor usko povezani te da će samostalno dete nastaviti svoj pravilan razvoj i biti srećnije, bez mnogo igračaka i materijalnih stvari.

Znam da ni jedan roditelj ne želi da svesno prezaštiti dete, ali sam dužna da vam kažem još ovo, da su i mediji odgovorni za to koliko nam nameću proizvoda, pomagala za decu i stvari koje su neophodne za dečiji razvoj. Ako samo malo zastanete i više verujete sebi i svom detetu, neće vam to biti potrebno.

Ovaj tekst biće deo moje e-knjige Udahni i broj do 10, zbog teme o kojoj sam pisala.