Da li je crtani isto što i ekran?
Velika dilema današnjih roditelja je, da li deca smeju ili ne da gledaju crtani? Mi smo ih gledali kada smo bili mali i niko nema posledice, a nema ko se ne seća Tom i Džerija ili Laku noć deco. Šta se to promenilo do danas?
Ako ste ispratili prethodni Newsletter saznali ste da je glavna dečija aktivnost pokret. Ono što sam zaboravila da vam kažem je da pokret ne pretstavlja samo kretanje već i samostalna igra, igre/igračke koje pokreću decu na neku aktivnost tj. da povezuju, misle jednom rečju na rast i razvoj.
Dostupnost crtanog filma
Iako se čini da nam tehnologija olakšava današnjicu u ovom slučaju to nije tako. Crtani filmovi kada smo mi bili mali su bili u određenom vremenu: predveče i vikendom. Danas mi imamo kanale crtanih filmova koji traju 24 h.
I možda najvažnije uzrast i razlog kada se deci puštaju crtani.
Jasno nam je da je sve više zabavnog sadržaja “za decu”. Veliki deo toga su mediji preneli na roditeljstvo pa sada imamo zabavljanje dece kao stil vaspitanja. Naravno ovakav način nije ono što je deci potrebno. Deci je potreban slobodan i prirodan razvoj u dečijem svetu. A to tehnologiji nije cilj. Ili ako baš jeste to mora da bude prilagođenu dečijem razvoju. A tehnologija koja putem medija prenosi deci video u ubrzanom formatu nije nešto što dečiji mozak i oko mogu da isprate. Takođe vreme kada emocionalni razvoj tek počinje nije dobro vreme za zabranu, kažnjavanje i druge loše načine vaspitanja. Ispod 3 godine nije čak ni vreme kada sa decom možemo da se dogovaramo tako da razumeju ono što od njih očekujemo.
Ovde nam veliku pomoć može učiniti iskustvo, zato je učenje iz našeg primera ( da nama gledanje u ekran ne bude glavna aktivnost tokom dana) nešto sto treba veoma ozbiljno da shvatimo.
Da li su ekrani i crtani isto?
Jasno vam je da naši roditelji nisu imali izazove sa kojima se mi danas susrećemo, ali verujem da su i oni jedva čekali taj crtani da mogu malo da odahnu. Telefon stvarno ne bi trebao da bude opcija detetu u predškolskom uzrastu. Crtani koji puštate deci treba da bude dobrog sadržaja, a reklame dečijih proizvoda i jutjubere treba ostaviti sa kasniji školski uzrast kada sa detetom možete diskutovati o tome da li je to prihvatljivo ponašanje i ono što bi stvarno zeleo da gleda i prihvata.
Kada i kako puštati deci crtani?
Ne bih volela da moje reci shvatite kao savet kako i kada treba da uradite nešto sa svojim detetom. Vaspitanje je mnogo više od jedne epizode više kada se osećate previše preplavljeno zbog neke veoma stresne situacije. Ali bih stvarno volela da svako od vas koji čitate ovaj tekst sazna bar nešto novo o dečijem razvoju i uticaju ekrana na dečiji mozak.
Ukoliko puštate deci crtani ispod 3.godine oni ne znaju razlog između stvarnosti i crtanog filma. Mogu kopirati sadržaj ( kada se dete ponaša kao Maša ili Pepa) u većoj meri ukoliko nema povezanosti i primera roditelja koji treba da usvaja.
Crtani se pušta veoma rano kada deca treba više da se kreću, istražuju i uče, komuniciraju, razvijaju emocionalnu inteligenciju ili jednostavno kada treba da budu deca i razvijaju se prirodno. Ukoliko ste već shvatili da ste pogrešili preuzmite odgovornost i probajte da ispravite grešku.
Bolji izbor su dečije pesmice ( one ispunjavaju sve ono što deci treba kretanje, pevanjem razvijaju govor…) i muzičke igre ( Glava ramena kolena pesmica, muzički kanal Pevaj sa Sandrom, Ringe Ringe Raja…)
Deca će uvek negodovati kada im gasite crtani jer je to sadržaj koji im prija ali negde oko 3 godine će moći da odgledaju određeni period a da im zatim najavite da ćete ugasiti televizor nakon 5 minuta i igrati se nečeg drugog. Imaće i tada reakcije ali do tada ćete već biti dovoljno povezani da dozvolite reakciju, pokažete razumevanje i budete tu za njih kada prolaze kroz burna osećanja.
Dečije pesmice bi trebalo više da koriste kao igru i pevanje a manje ove sada popularne za gledanje. Ako doktor Ranko Rajović kaže da telefon na decu reaguje kao droga ja bih se stvarno zapitala da li da dam svom detetu i koji je to razlog dovoljno dobar da ga koristi moje dete. Moj rad na društvenim mrežama služi da nađemo dobre načine za dečiju igru ali i da otkrijemo prave razloge zbog kojih roditelji daju deci telefon kao vid zabave.
Šta sve možemo i treba da uradimo pre puštanja crtanog deci?
Ako zanemarimo sve te savete okoline, svu “dobronamernu” pomoć i preuzmemo odgovornost za decu mi kao roditelji možemo da uradimo dovoljno za dečije zdravo detinjstvo. Umesto svih pomagala i želje da decu socijalizujemo i naučimo nečemu treba se posvetiti da se povezujemo sa njima. Znam da zvuci kao fraza ali maženje sa decom, pevanje, jednostvavno igranje, šetnja i istraživanje su za početak dovoljni. Detetu ne treba da bude zabavno i njima je u tom uzrastu oko godinu dana dovoljno magično sve što vide i upoznaju u svojoj okolini.
Ne želim ni da pomislite da ne znam kako je biti sama sa detetom ili kako su teški trenuci kada vam treba mirno svoje vreme da izgurate dan. Šetnja i boravak na svežem vazduhu je bio moj izbor u tim trenucima.
Druga važna stvar je naučiti dete da se zaigra samostalno. Pokazati mu i dopustiti da upoznaje stvari oko sebe, prirodu i šta to sve on može da uradi.
* Ovo je veoma važno uraditi u prvim godinama, kako zbog razvoja deteta tako i zbog toga što će dete znati da samo traži i igru i rešenje za izazove sa kojima se susreće.
Nadam se da vam je jasnije kako i kada možete da pustite detetu crtani, bez griže savesti.
Za one koji su u ovim vrelim letnjim danima izabrali da nauče dete da se samostalno igra i da saznaju šta sve mogu deca pre crtanih filmova a da i oni odmore, kreirala sam tajnu ponudu za kupovinu mojih e-knjiga.
Ukoliko ste zainteresovani, odgovorite mi na ovaj e-mail sa porukom “tajna ponuda” a ja ću vam poslati informaciju o ceni e-knjiga.
Moje e-knjige:
- Ohrabrite dete da se igra bez telefona
2. Udahni i broj do 10 ( o vaspitanju i igrama za smirenje, opuštanje i povezivanje sa decom)
S ljubavlju i poštovanjem prema deci
Milica Milićević mama, diplomirani vaspitač i autor profila Igre bez telefona
0 comments