Pozdrav :)

Sinoć sam usnila neobičan san - bez previše događaja, situacija ili scena, ali uistinu ohrabrujuć. Sanjala sam da me jaka sila snaži na mom putu i da mi neko nežno šapuće da nastavim dalje. Sanjala sam da, dok snivam ujedno i dobijam korake za budućnost, otkrivajući kako ono što želim, sve vreme postoji i živi u meni, te čeka da ga osvestim i na javi; da ga budna prizovem, da se setim, da zapišem i stupim u akciju. Dok mi se telo bunilo, ili bilo u bunilu od istine, nešto silovito je dodalo da nema protraćenih dana, samo pomalo zakopanih snova, talenata i darova, te da je na nama da ih, kada se probudimo, i izaberemo na javi. U suprotnom, i kada smo budni, nastavljamo da sanjamo.

Iako je napolju bilo preko trideset stepeni, probulia sam se zapanjujuće mirna i osvežena. Dok je vrućina opkruživala sobu, a Sunce osvetljavalo krevet, ja sam se osećala kao da je moje telo poprimilo ogromnu temperaturu i drugačiju strukturu. San me je vratio u početnu nameru i centrirao, darujući mi primalno sećanje na zašto, na smisao i poentu.

Zašto nešto radimo, mnogo je važnije od toga šta radimo. Ko smo i šta postajemo, ka čemu težimo - puno je značajnije od svega prolaznog. Kako živi osoba iza paravana, važnije je od samog paravana.

Nakon što sam se razbudila i popila hladan čaj od mače, pozvala sam svoju baku. Osetila sam iskonsku potrebu da joj ispričam ovu priču - kao da me je magnetna sila vukla da pozovem njen broj sa tri četvorke. Nisam ni započela razgovor o snu, ali ona je imala šta da mi kaže, tačnije da se nadoveže na san, o kome ništa nije znala. Govorila mi je o tome kako ima 85 godina i kako, da sada kreće ispočeka, svakako se ne bi plašila života i potpunog ulaska u njega. Ne bi strahovala da peva, da putuje, da pleše. Oh, kako bih igrala - rekla mi je. Međutim, sa 85 godina i bolom u kičmi, ostaje joj jedno veliko šta bi bilo da je bilo i nekoliko snova spakovanih u kofere.

Njeni snovi su joj takođe šaputali.

Njeni snovi su je takođe hrabrili.

Njeni snovi su je takođe snažili.

Međutim, na javi, ona je sve to pakovala - nekada u bokove, nekada u glas koji više ne može da peva, nekada u srce koje je bolelo. Zaborav je postajao jači od sećanja.

Želela sam da joj kažem da su naši snovi u nama posađeni sa razlogom; da ne mogu da se rasprše, da ih vetar uzme na sebe, da se ne broje i ne važe, da se pravimo da ih ne čujemo, ne vidimo ili ne znamo. Snovi su tu da se realizuju, ostvare, ispune, spakuju na police. Naši snovi su naši jer su za nas. Živeti sebe i svoju svrhu, najlepša je i najteža stvar na svetu, jer jedina garancija koju imamo prateći svoj san, kreirajući svoju budućnost i živeći sopstvene potencijale - jeste to što se ne pitamo, već znamo. Poželela sam da joj kažem i da nikada nije kasno, da se svaki trenutak računa, da čovek živi dok je živ - ali sam samo slušala. Bila sam tiha tamo gde reči više nisu imale značaj, gde nisu pomagale. Da čuje, bilo je kasno, i to ne zbog godina, već zato što je zaborav postao njena istina.

Kako moja spoznaja iz razgovora koji sam vodila ne bi postala zaborav, već istina koja pomaže onima koji treba i žele, ali i mogu da je čuju, snimila sam posebnu podkast epizodu O unutrašnjoj snazi i izdržljivosti.  Unutrašnja snaga nam je neophodna za realizaciju snova i potencijala, a ponekad i za ples sa neizvesnošću. Za odluke koje odstupaju od uobičajenog, nasleđenog ili od načina na koji smo vaspitavani, potreban je snažan unutrašnji kompas i uverenost u vlastita načela – nešto što nas vodi, čak i kada spolja ne vidimo znakove ili putokaze, kao ni dokaze da ćemo uspeti. Unutrašnja izdržljivost je tajni sastojak, ako radimo nešto po prvi put, menjamo kod, živimo sebe i svoje mogućnosti. Samosvest o tome ko smo i ka čemu idemo, podstiče nas da, iako možda nismo imali primere ostvarenog sna dok smo odrastali, ipak znamo da to ne znači da su nam šanse manje, već naprotiv - nekada je i samo odluka o tome da mi smo ti i da je došlo vreme, najbolje nasleđe koje (pre)dajemo sebi.

Do narednog pisma - navijam za tebe,

Sofija

---

zivetiglasno.com

youtube: živetiglasno

instagram: sofijaborković

facebook: živetiglasno