Pozdrav :)

Postoje dve devojke, sestre - rođene u Bocvani, koje sam srela i čija nas je zajednička prijateljica, spojila u Vijetnamu. Našle smo se u restoranu Ham, na obodu velike raskrsnice i večerale. Jedna priča pratila je drugu, te smo, kako je vreme odmicalo, shvatile koliko smo povezane, kako se naši prijatelji i rođaci poznaju i da, iako do tog trenutka nismo čule jedne za drugu, živele smo odvojeno slične živote. Sat se pretvorio u dva, dva u tri - a razgovor u druženje, kako u Vijetnamu, tako i u Srbiji. Tako je jedna od sestara bila u mojoj kući u Vijetnamu, druga u Beogradu. Njihov posao je veoma kreativan i unikatan, one putuju po svetu, žive na različitim mestima i predaju nekoliko stvari, a jedno od učenja koje znaju i praktikuju jeste i Mai Tri.

Kako su poreklom iz Srbije, odlučile su da pred Novu godinu dođu u Beograd, i tom prilikom sam nam napravila večeru, kolače i čaj. Bio je užitak sumirati sve priče, doživljaje, iskustva i istine. Ispijajući čaj od jasmina, pričale smo i kroz rad i razgovor, došle do definisanja krilatice ispunjavam (ostvarujem) svoj potencijal. Šest meseci sam unutrivala tu jednu rečenicu - ispunjavam... Godišnja doba su se smenjivala, preko zime, u proleće, a uskoro i leto, da bih "tek" ovog leta na plaži, nakon meseci promišljanja i prilaženja rečenici sa više strana, graciozno sušeći kapljice soli, naizgled "odjednom" prešla preko mosta, došla sa druge strane življenja, energetski skočila, te proživela razliku između, dve naizgle slične reči - ispunjavam i ostvarujem.

Kada sam, ovog leta ušla u prohladno jonsko more i plivala ka središtu njegovog tamno plavog dela, ispunjavam je zaista uronilo u moje dubine i prožmalo me celu. Voda je svakim novim pokretom ruku i nogu ka koralima bivala sve čistija, a spoznaja sveobuhvatnija. Nije mi prvi put da me more posloži i iskristališe, prodre u moje zablude i strepenje, da me prepolovi da bi me otvorilo, da u svakoj pori osetim i razumem ono što premišljam i preturam po glavi, srcu i duši mesecima ili godinama. More zna, more miluje, more hladi.

Za skokove i prelaske okom nevidljive, koji se igraju i odigravaju u nama samima, neretko su potrebne i prirodne sile, da kompletiraju i dovrše delove na koje čekamo, za koje se otvaramo. U umetnosti, kreativnosti i življenju svojih potencijala, vladaju drugačija pravila do onih u svetu sazdanih. Jedno od njih je i da nema pravila, ima bivanja, življenja, posvećenosti i predanosti. Ispunjavanje nas vodi do središta stvaranja, ustajanja radi i zarad bavljenja i kreiranja; radosti jer smo deo mistike koja je stvarna. Ispunjavanje nas povezuje i čini sličnima sa morima, jezerima, rekama, planinama, životinjama. Ispunjavanje je osećaj da smo kod kuće, pored ognjišta, zagrejani toplotom težnje i rada. Ispunjavanje nas grli i šapuće da smo dovoljni, da je važno svaki dan činiti ono što je do nas, a da drugo pustimo. Ispunjavanje nas uči da verujemo, da budemo od verujućih. Ispunjavanje navija za nas, govoreći nam da sve ima svoje vreme i svoj tok. Ispunjavanje je celoživotno. Na ispunjavanje ne možemo uticati, ono utiče na nas. Ispunjavanju pripadamo, jer jesmo. Ispunjavanje od nas traži da pojačamo sebe, sklonimo zablude i igramo.

Ispunjavanje je ulaznica, poziv na žurku života.

Po prvi put slepa vera, postaje kvalitet koji dane čini lakšim i lepršavijim.

Koje ulaznice ti želiš?

Koje su ti već stigle?

Igraš li na žurci života?

Zagrljaj,

Sofija

---

zivetiglasno.com

youtube: živetiglasno

instagram: sofijaborković