Pozdrav :)

U današnje vreme, raditi nešto jer nam je zabavno i baš zato što nemamo nikakve koristi od toga, svojevrstan je bunt.

Način življenja koji uključuje dokolicu i prazan prostor, zadovoljenje malim stvarima, slobodu da naše bavljenje nema uvek definisan cilj, zabavu i radost jer kreiramo svoje dane, osmeh jer smo nesavršeni i iznova početnici — preliva se na sve naše pore, ulazi u naš dnk, postaje naš životni stil - a zatim i mi postajemo opušteniji, zadovoljniji i jednostavno srećniji per se, voleći sitnice isto kao i krupne događaje, ceneći svaki povetarac i oblak.

Znam da će mnogima pomenut život zazvučati nemoguće, za tamo neke ljude, svakako za bogate, za ljude koji su nemarni kada su "stvarni" događaji u pitanju, za osobe bez dece, ma za svakog sem nas samih.

Kačeći se na kolektivno nesvesno tokom svog boravka na moru, bivajući i slušajući šta ljudi sa naših prostora govore, koje su im glavne teme razgovora, a samim tim i o čemu razmišljaju i gde obitavaju u slobodno vreme, reč koja mi je postala lajtmotiv za ono što smo u ovom trenutku, bila je francuska reč profite. Svakodnevicu koju živimo i sanjamo u domovini, prelivamo gde god da jesmo, noseći sebe i svoje koncepte sa sobom, te je tako i svako od nas, osim kofera, poneo i svoju perspektivu.

Kada kišica nije padala, problem je bilo hladnije more.

Kada more nije bilo hladno, problem su bile ljubičaste meduze.

Kada su ljubičaste meduze nestale, problem su bili ljudi koji puštaju glasnu muziku.

Kada su ljudi utišali muziku, problem su bile cene.

Profite je reč koja je opkružila sve priče.

Moramo iscediti i poslednju kap od svega što dotaknemo. Neophodno je da uzmemo sve što smatramo da zaslužujemo, da budemo apsolutno sigurni da smo u svemu u pravu, da nam odmor vrati sve protraćene dane u domovini, sve zaturene snove, vreme bez slobode, dokolice, radosti i zabave, život bez nas — jer u suprotnom, imamo dozvolu da vidimo probleme, kao posledicu ne profitiranja od svega što smatramo da treba da nam se desi i da se odigra tokom dve nedelje.

A sada, zamisli naredni scenario.

Ustaješ svako jutro, budeći se sa osmehom. Sa radošću pozdravljaš dan ispred sebe. Zahvaljuješ se za dobro i znaš da je moglo biti i drugačije. Pozdravljaš teškoće, ne bežeći od njih, jer iz njih nastaju najsočniji plodovi. Svestan/a si koliko si bogat/a i da se bogatstvo ne ogleda isključivo u materijalnom. Muze te vole, energija kruži, a u život ti ulaze zanimljivi ljudi i događaji, koji te sve više vode ka ispunjenju sopstvenih potencijala.

Kako ti zvuči ovaj koncept življenja i koliko ti je dalek?

Kada imamo potrebu da profitiramo na godišnjem odmoru, vreme je da se zapitamo kako nam izgleda svakodnevica, te ostatak od odmora, jer je on ipak mnogo duži i zapravo čini naš život. O tom ostatku od odmora, pričala sam u podkast epizodi Kreiranje stvarnosti u sada, jer mi je tokom odmaka od sopstvene svakodnevice, te urona u kolektivno nesvesno, mantra postala - u svemu gde drugi nađu problem, ti kreiraj inspiraciju.

U epizodi ćeš čuti kako to što sebe identifikujemo kao umetnike, kreativce ili stvaraoce - čini da prestanemo da se žalimo, gledajući na svet kao posmatrači i svedoci, kojima je sve materijal, priča koju treba zapisati, ples koji jedva čeka da bude odigran, vaza izvajana...

U prelasku od mesta gde jesmo (nezadovoljstvo) do onog iza ugla o kome sanjamo (zadovoljstvo), krije se najveća tajna svemira i onaj koji zna kako da u sada probudi kreativnost i stvaralaštvo, ima milost muza, živi obilje i inspiraciju, te polako počinje da stvara svoj život po svojoj meri - tako da mu odmor, postane samo odmak.

P.S. Želim ti da ovo leto najmanje profitiraš na odmoru, a najviše u danima, kada kao ovo jutro, pada kiša i nema sunca.

Zagrljaj,

Sofija

---

zivetiglasno.com

youtube: živetiglasno

instagram: sofijaborković

facebook: živetiglasno