Ti znaš da to što si konstantno van sebe svaki put kad beba plače, ne spava, bljucka, neće da sisa, traži te bez prestanka ili ima neku tegobu, nije znak da nisi dobra majka.
Ali znaš i da te to iscrpljuje.
Postoji jedno mesto poznato svim ženama koje su u majčinstvu prestale da funkcionišu samo iz panike, krivice, preispitivanja i tuđih mišljenja.
To mesto nije u savršenoj rutini.
Nije u bebi koja nikada ne plače.
Nije u tome da konačno sve znaš.
Nije u tome da ti neko da još jednu listu šta treba da uradiš.
To mesto je ono mesto u tebi iz kojeg možeš da vidiš bebu, ali ne izgubiš sebe.
Mesto iz kojeg možeš da čuješ plač, ali ne potoneš u osećaj da si pala na ispitu.
Mesto iz kojeg možeš da primetiš simptom, ali ne odeš odmah u najgori scenario.
Mesto iz kojeg možeš da primiš informaciju, ali ne dozvoliš da te svaka rečenica autoriteta, svekrve, pedijatra, drugarice, Instagrama ili Google-a izbaci iz sopstvenog tela.
To je ono mesto u kojem prestaješ da budeš žena koja stalno reaguje i počinješ da postaješ žena koja zna da vodi sebe.
To je ono mesto u kojem majčinstvo prestaje da bude niz problema koje treba rešiti, i postaje prostor u kojem ti rasteš u identitet žene koja može da drži i sebe i bebu.
Ne savršeno.
Ne stalno smireno.
Ne bez emocija.
Nego prisutno, jasno, dovoljno regulisano i dovoljno povezano sa sobom da ne moraš svaki put da se raspadneš da bi dokazala da ti je stalo.
To mesto je tvoja nova koža.
I tvoj doživljaj majčinstva je definisan time koliko često umeš da se vratiš u nju.
Znam da si je već osetila.
Znam da si imala trenutke u kojima si bila mirna, jasna, povezana, nežna, stabilna.
Trenutke u kojima si znala šta treba da uradiš.
Trenutke u kojima nisi morala nikoga da pitaš da li si dobra majka.
Trenutke u kojima si pogledala svoju bebu i osetila: tu sam, mogu, znam, držim nas.
Isto tako, znam da lako ispadaš iz nje.
Znam da te jedan loš podoj može baciti u pitanje da li sve radiš pogrešno.
Znam da te jedna neprospavana noć može vratiti u osećaj da nikada više nećeš biti svoja.
Znam da te jedna rečenica „ma pusti, to je normalno“ može ostaviti samu sa osećajem da niko ne vidi koliko ti je teško.
Znam da te bebin plač može otvoriti na mestu koje nema veze samo sa bebom, nego sa tobom, tvojim telom, tvojom istorijom, tvojim kapacitetom, tvojim strahom, tvojim umorom i svim onim što niko nije pitao kad su ti samo rekli: „Samo uživaj, brzo prođe.“
Znam da se često osećaš kao da sve mora biti idealno da bi ti bila dobro.
Kao da beba mora spavati, sisati, napredovati, biti mirna, imati urednu stolicu, čist nos, manje grčeva i manje refluksa da bi ti konačno mogla da udahneš.
Kao da tvoje stanje zavisi od bebinog stanja.
Kao da nemaš pravo na mir dok sve nije rešeno.
Kao da, svaki put kad se nešto poremeti, ti moraš ponovo od nule da skupljaš sebe.
I taj ciklus te ne samo umara.
On te polako uči da je majčinstvo mesto u kojem stalno gubiš sebe. A ne mora biti tako.
Znaš li zašto je to tako?
Zato što te niko zapravo nije uveo u majčinstvo.
Dali su ti spisak.
Hrani.Presvuci.Uspavaj.Podigni da podrigne.Prati stolicu.Prati grame.Prati temperaturu.Prati podoje.Prati skokove.Prati savete.Prati bebu.
Dete, dete, dete, dete, dete.
A niko nije stao ispred tebe i rekao:
Sačekaj.
Tebi se upravo dogodilo nešto ogromno.
Ti nisi samo dobila bebu.
Ti si prešla iz jedne realnosti u drugu. Prošla si kroz Portal.
Tvoje telo, tvoj nervni sistem, tvoj identitet, tvoj odnos prema sebi, prema partneru, prema svetu, prema autoritetu, prema kontroli, prema strahu, prema ljubavi — sve je promenilo oblik.
I sada ne treba samo da naučiš šta da radiš sa bebom.
Treba da naučiš kako da budeš ti u ovoj novoj koži.
Znaš li šta se događa kad ovo savladaš?
Kad prestaneš da pokušavaš da budeš „stara ti sa bebom“ i počneš da ulaziš u identitet žene koja zna da živi ovu novu realnost?
Događa se to da bebine tegobe više nisu automatski dokaz tvoje krivice.
Plač više nije optužnica.
Nespavanje više nije dokaz da si negde pogrešila.
Refluks, grčevi, dojenje, flašica, uvođenje hrane, motorni razvoj, skokovi, regresije, saveti i pregledi više nisu haos koji te baca iz dana u dan.
Postaju informacije.
Postaju materijal sa kojim umeš da radiš.
Zato što si dovoljno osnažena da možeš da vidiš šta se događa bez da nestaneš u tome.
Kada uđeš u novu kožu, ti ne postaješ majka koja nikad ne plače.
Postaješ žena koja zna šta sa sobom kad plače.
Ne postaješ majka koja nikad ne sumnja.
Postaješ žena koja ne mora svaku sumnju da pretvori u paniku.
Ne postaješ majka kojoj beba nikada nema tegobu.
Postaješ žena koja ume da bude uz bebu i uz sebe dok tegoba traje.
Da bi postala ova žena, treba ti da razumeš šta se u tebi zapravo događa kad beba ima problem, a ti „ispadneš iz filma“.
Treba ti da naučiš kako da prepoznaš svoju zonu komfora, zonu nelagode i zonu rasta u majčinstvu.
Treba ti da razumeš zašto te određene situacije toliko izbace, zašto se zaleđuješ, preplavljuješ, preispituješ, tražiš potvrdu, overthinkuješ, napadaš sebe ili pokušavaš da kontrolišeš svaki detalj.
Treba ti da naučiš kako da vodiš sebe kad beba plače, kad savet spolja ne rezonuje sa tobom, kad ti telo šalje alarm, kad se osećaš kao da više ne možeš, kad ti se pojavi krivica, kad ti se pojavi strah, kad ti se pojavi ona stara priča da nisi dovoljno dobra.
Treba ti da shvatiš da tvoje majčinstvo ne mora da bude niz reakcija.
Može postati mesto identitetskog rasta.
Mesto gde se ne vraćaš na staru sebe.
Nego konačno upoznaješ onu koja si postala.
U novoj koži.
Ovaj program nije još jedan prostor u kojem ćeš dobiti listu zadataka za bebu.
Ovo nije „uradi ovo, uradi ono, popravi dete, reši simptom, popravi podoj, popravi san, popravi sebe usput ako stigneš“.
Ovo je prostor u kojem konačno gledamo i mamu.
Jer za svaku bebu sa tegobom postoji žena koja tu tegobu nosi kroz svoje telo.
Za svaku bebu koja plače postoji žena čiji se nervni sistem pali.
Za svaku bebu koja ne spava postoji žena koja gubi tlo pod nogama.
Za svaku bebu koja se muči postoji žena koja u sebi pita: da li sam ja ovo nekako izazvala, da li sam mogla bolje, da li sam zakasnila, da li sam pogrešila, da li neko uopšte vidi koliko mi je teško?
I zato ovaj program ne počinje pitanjem: šta još treba da uradiš za bebu?
Počinje pitanjem: ko ti moraš postati da bi ovu sezonu života mogla da nosiš bez stalnog gubljenja sebe?
Jer možda ti ne treba još jedan savet.
Možda ti ne treba još jedna tabela.
Možda ti ne treba još jedan protokol.
Možda ti treba nova unutrašnja pozicija.
Nova koža.
Ona u kojoj više ne čekaš da sve bude mirno da bi ti bila dobro.
Ona u kojoj ne moraš da budeš neustrašiva da bi bila sigurna.
Ona u kojoj ne moraš da imaš sve odgovore da bi verovala sebi.
Ona u kojoj ne meriš svoje majčinstvo time koliko je beba „laka“, nego time koliko umeš da ostaneš u kontaktu sa sobom dok je teško.
Sve što znam o ovom prelazu, o majčinskom identitetu, o nervnom sistemu, o zoni nelagode, o tome kako bebine tegobe aktiviraju mamu i o tome kako se žena vraća sebi u novoj realnosti, delim sa tobom kroz program U novoj koži.
Ovo je trodnevno iskustvo za ženu koja zna da se nije samo rodila beba.
Rodila se i ona.
Samo joj niko nije pokazao kako da živi u toj novoj koži.
Ohrabrujem te da budeš uživo koliko god ti to vreme dozvoljava jer zajedno stvaramo magiju!
Snimak će ti biti dostupan 10 dana.
Format je na Zoom platformi utorak 19.5. u 18h, sredu, 20.5. u 18h i četvrtak, 21.5 u 18h
Cena je 88 eura ili 10.400 dinara.
Redovna cena posle završetka biće 222 eura/26.000 dinara.
Za pridruživanje u narednih 48h dobijaš neverovatan bonus- tronedeljni pristup Truth Bombs programu🤭☄️🦄
U Truth Bombs-u ovaj program je uključen, nakon toga se seli u Zonu Roditeljstva.
Vidimo se unutra.