Ti znaš da to što si konstantno van sebe svaki put kad beba plače, ne spava, bljucka, neće da sisa, traži te bez prestanka ili ima neku tegobu, nije znak da nisi dobra majka.
Ali znaš i da te to iscrpljuje.
Postoji jedno mesto poznato svim ženama koje su u majčinstvu prestale da funkcionišu samo iz panike, krivice, preispitivanja i tuđih mišljenja.
To mesto nije u savršenoj rutini, ni u bebi koja nikada ne plače.
Nije u tome da konačno sve znaš, a nije u tome da ti neko da još jednu listu šta treba da uradiš.
To mesto je ono mesto u tebi iz kog možeš da vidiš bebu, i ostaneš uz sebe.
Mesto iz kog možeš da čuješ plač, i ne potoneš u osećaj krivice i srama.
Mesto iz kog možeš da primetiš simptom, i ne odeš odmah u najgori scenario.
Mesto iz kojeg možeš da primiš informaciju, i ne dozvoliš da te svaka rečenica autoriteta, svekrve, pedijatra, drugarice, Instagrama ili Google-a izbaci iz sopstvenog tela.
Mesto gde majčinstvo prestaje da bude niz problema koje treba rešiti, i postaje prostor u kom ti rasteš u identitet žene koja može da drži i sebe i bebu.
Ne savršeno.
Ne stalno smireno.
To ne postoji.
Nego prisutno, jasno, dovoljno dobro i dovoljno povezano sa sobom da ne moraš svaki put da se raspadneš da bi dokazala da ti je stalo.
To mesto je tvoja nova era.
I tvoj doživljaj majčinstva je definisan time koliko često umeš da se vratiš u nju.
Shvatila si još na onom porođajnom stolu da više nisi ista. Da nisi ni devojčica, ni devojka, ni ona žena sa velikim stomakom.
Shvatila si da se nešto suštinski promenilo ali ti niko nije objasnio šta niti ti je dao dozvolu da se osećaš drugačije i u skladu sa promenama. Dobila si listu zabrana a dozvolu, ni jednu.
Znam da si je već osetila.
Znam da si imala trenutke u kojima si bila mirna, jasna, povezana, nežna, stabilna.
Trenutke u kojima si znala šta treba da uradiš.
Trenutke u kojima nisi morala nikoga da pitaš da li si dobra majka.
Kada si pogledala svoju bebu i osetila: tu sam, mogu, znam, držim nas.
Isto tako, znam da lako ispadaš iz Nje.
Znam da te jedan loš podoj može baciti u pitanje da li sve radiš pogrešno.
Ili jedan komentar zašto ne dojiš.
Znam da te jedna neprospavana noć može vratiti u osećaj da nikada više nećeš biti svoja.
Znam da te jedna rečenica „ma pusti, to je normalno“ može ostaviti samu sa osećajem da niko ne vidi koliko ti je teško.
Znam da te bebin plač može raspolutiti na onom ranjivom mestu koje nema veze samo sa bebom, nego sa tobom, tvojim telom, tvojom istorijom, tvojim kapacitetom, tvojim strahom, tvojim umorom i svim onim što niko nije pitao kad su ti samo rekli: „Samo uživaj, brzo prođe.“
Znam da se često osećaš kao da sve mora biti idealno da bi ti bila dobro.
Dobro me slušaj: ne, ne mora. Idealno je sve suprotno od onoga što želimo za sebe i svoju decu.
Kao da beba mora spava, jede, bude mirna, ima urednu stolicu, čist nos, manje grčeva i manje refluksa da bi ti konačno mogla da udahneš.
Kao da tvoje stanje zavisi od bebinog stanja.
Kao da nemaš pravo na mir dok sve nije rešeno.
Kao da, svaki put kad se nešto poremeti, ti moraš ponovo od nule da skupljaš sebe.
I taj ciklus te ne samo umara.
On te polako uči da je majčinstvo mesto gde stalno gubiš sebe.
Sebe na kraj. Sebe nakon svih.
A ne mora da bude tako.
Suština koja često tek mnogo kasnije izađe na videlo je da te niko zapravo nije uveo u majčinstvo.
Dali su ti spisak.
Hrani. Presvuci. Uspavaj. Podigni da podrigne. Prati stolicu. Prati grame. Prati temperaturu. Prati podoje. Prati skokove. Prati savete. Prati bebu.
Dete, dete, dete, dete, dete.
A niko nije stao ispred tebe i rekao:
Sačekaj.
Tebi se upravo dogodilo nešto ogromno.
Tvoje telo, tvoj nervni sistem, tvoj identitet, tvoj odnos prema sebi, prema partneru, prema svetu, prema autoritetu, prema kontroli, prema strahu, prema ljubavi — sve je promenilo oblik.
I kao da niko to ne vidi.
Sada ne treba samo da naučiš šta da radiš sa bebom.
Treba da naučiš kako da budeš ti u ovoj novoj koži.
Veliki deo svega što će se desiti sa tvojim detetom određeno je ovim tvojim prelazom.
TO je karika koja nedostaje.
Znaš li šta se događa kad ovo savladaš?
Kad prestaneš da pokušavaš da budeš „stara ti sa bebom“ i počneš da ulaziš u identitet žene koja zna da živi ovu novu realnost?
Događa se to da bebine tegobe više nisu automatski dokaz tvoje krivice.
Plač više nije optužnica.
Nespavanje više nije dokaz da si negde pogrešila.
Refluks, grčevi, dojenje, flašica, uvođenje hrane, motorni razvoj, skokovi, regresije, saveti i pregledi više nisu haos koji te baca iz dana u dan.
Postaju informacije.
Postaju materijal sa kojim umeš da radiš. To JE Majčinstvo.
Najveća moć žene je upravo kada sebi da dozvolu za taj prelaz. Svet ti je, na žalost, neće dati.
Kada uđeš u novu kožu, ti ne postaješ majka koja nikad ne plače.
Postaješ žena koja zna šta sa sobom kad plače.
Postaješ žena koja ne mora svaku sumnju da pretvori u paniku.
Postaješ žena koja ume da bude uz bebu i uz sebe dok tegoba traje.
Prepoznaš svoju zonu komfora, zonu nelagode i zonu rasta. Razumeš zašto te određene situacije preplave i kako da vodiš sebe kroz njih. Emocije postanu nešto sa čim umeš da budeš, a da pritom ostaneš povezana sa onim što želiš za sebe i svoje dete.
Ti si spremna da podigneš standard odnosa koji imaš sa sobom.
Za to ti treba da razumeš zašto te određene situacije toliko izbace, zašto se zaleđuješ, preplavljuješ, preispituješ, tražiš potvrdu, overthinkuješ, napadaš sebe ili pokušavaš da kontrolišeš svaki detalj.
Treba ti da naučiš kako da vodiš sebe kad beba plače, kad savet spolja ne rezonuje sa tobom, kad ti telo šalje alarm, kad se osećaš kao da više ne možeš, kad ti se pojavi krivica, kad ti se pojavi strah, kad ti se pojavi ona stara priča da nisi dovoljno dobra.
Treba ti da shvatiš da tvoje majčinstvo ne mora da bude niz reakcija.
Ono je i predviđeno da bude identitetski rast.
Promena na svim nivoima.
Na ćelijskom nivou.
Na visceralnom nivou.
Mesto gde se ne vraćaš na staru sebe, nego konačno upoznaješ onu koja si postala.
Nju.
Kako god je do sada izgledao tvoj odnos prema sebi u majčinstvu, možeš da ga menjaš.
Ovaj program namenjen je Njoj.
Njoj koja se takođe rodila, koja je krvarila, koja je strepela, koja je doživea transcedentalno iskustvo na svim nivoima.
Njenoj novoj koži, njenoj moći, njenom potencijalu, njenom identitetu.
Ženi koja ima pravo da ovu novu realnost živi sa svim svojim potrebama, željama, emocijama i potencijalom.
Zato te u Njenoj Eri pozivam da pažnju posvetiš i njoj. Da prepoznaš predstave o dobroj majci koje si preuzela.
Da sebi daš dozvole koje niko nije pomislio da ti ponudi. Da naučiš kako da budeš ti u životu koji se toliko promenio.
To je deo koji nedostaje.
Kada mi je početkom ove godine stigao poziv da budem predavač na konferenciji dr Gabora Matea, rodila se ideja za ovaj program koji je već transformisao toliko žena.
U njemu spajam svoje pedijatrijsko znanje i iskustvo rada kroz Compassionate Inquiry, sa pažnjom usmerenom na ženu koja postaješ.
Ovo je razgovor koji pomera granice onoga što si sebi do sada dozvoljavala u majčinstvu.
Tri dana. Tri modula kojima možeš da se vraćaš zauvek.
127 € odnosno 14.500 dinara, umesto redovne cene od 222 €.
Ovo je moj poziv tebi koja želiš da proširiš ono što je za tebe moguće u majčinstvu. Koja želiš da budeš prisutna, da odlučuješ, da uživaš i da veruješ sebi dok rasteš.
Njena Era dolazi.
Dođi da upoznaš Nju. Ženu koja ume da bude uz svoje dete i ostane uz sebe.
Vidimo se unutra.