Jedna strašna stvar koja nam se događa na dnevnom nivou jesu upravo naše misli o stvarima koje vidimo, situacijama koje posmatramo, ljudima koje srećemo, stanjima koja proživljavamo i događajima kojima svedočimo. Naučna istraživanja kažu da svaka nova misao u nama stvori novu nervnu ćeliju ( neuron), a da je svaki neuron povezan sa još najmanje nekoliko desetina neurona.

Šta to znači u prevodu?

Marija je devojka koja je u osnovnoj školi bila bucka. Deca iz odeljenja su joj davala nazive: debela, krmača, smotana, trapava, masna i bure. Marija je naravno bila jako istraumirana i vuče velike traume iz tog perioda, iako sada jako lepo izgleda. I dalje nije manekenski građena, ali posle dva porođaja izgleda sasvim lepo i pristojno. Jednom rečju, oseća se jako lepo u svojoj koži.

Danas je ta ista Marija na putu do Maxija srela Snežanu ( drugaricu iz osnovne škole). Snežana joj se javila u prolazu: Ćao Bucka, žurim, drago mi je da smo se srele! Ta jedna rečenica je Mariji upropastila dan, nedelju, narednih par meseci.

Šta se ustvari tu desilo?

Marija je od tog pozdrava u prolazu čula samo ono "Bucka" i u trenutku su joj se javile sve traume iz osnovne škole. Kao da je sve ponovo doživela. Kao da je gledala dokumentarac o maloj Mariji iz 6. razreda. Otišla je kući u suzama i dugo jecala u kupatilu. Naravno stres je prouzokovao da se Marija uveče nakon toliko godina ponovo prejede, oseti krivicu i uđe u isti onaj začarani krug u kome je bila pre 20 godina. Nakon nekoliko nedelja takvih misli i razmišljanja, dobiće stvaran višak kilograma i ponovo postati "Bucka" koja je predmet sprdnje drugih ljudi.

ZAŠTO SE TO DEŠAVA?

Kao što rekoh svaka naša nova misao stvori novu nervnu ćeliju. Svaka ta ćelija je povezana sa nekoliko desetina hiljada drugih ćelija. Što znači da kada nam se javi jedna loša misao, nju automatski prati još nekoliko desetina hiljada loših misli vezanih za tu situaciju. To je taj film koji se Mariji počeo odigravati pred očima ( dokumantarac o Bucki iz osnovne škole).

Svaki put kada se probudiš ujutru, svaka misao koju uputiš sebi gledajući svoj odraz u ogledalu, pokreće lavinu začaranog kruga. Nije lako živeti u takvom mislenom haosu. A zamisli ako se pored njega još i ne osećaš dobro u sopstvenoj koži? I gde god pogledaš svi kače savršene živote po društvenim mrežama, svaka žena je doterala liniju ( jer naravno nijedna neće okačiti post kako se ugojila 5 kg ).

Ti misleni obrasci koje stvaramo u našem mozgu mogu ozbiljno da naruše naše samopouzdanje, našu disciplinu, a posebno naš napredak. Ne smemo dopustiti da postajemo tako labilne ličnosti, ako želimo da lepo proživimo ovaj jedini život na ovoj Zemlji.

Šta je Marija mogla da uradi, pa da spreči ponovno prejedanje?

Mogla je da utiče na sebe i realno sagleda situaciju koja se dogodila. Da nakon tog licemernog pozdrava upita sebe: Da li je istina da sam ja bucka? Umesto što je pomislila Zašto je ona mene tako nazvala? Da je sebi postavila prvo pitanje- shvatila bi da nema višak kilograma, da je Snežana osoba koja vidi trn u oku brata svoga, a ne vidi brvno u oku svom. I tu bi se sve završilo. Ne bi bilo 1 loše misli, koja bi uzrokovala misleni haos, kasnije prejedanje i višak kilograma. Ali pošto su žene jako emotivna bića i vole da se preispituju u nedogled, da od mušice prave slona, a od jednog zajedljivog komentara sebi pakao od života- većina uglavnom odabere da pomisli ono najgore. Što u 99% situacija nije istina.

Zašto vam danas pričam ovu priču o mislima?

Zato što je to jedna od najbitnijih stvari kojima se bavim na svom mentorskom programu "Izgradi zdravije navike". U radu sa preko 1100 žena sam uvidela da sve one prave istu grešku. Svaka previše brzo uleti u proces i puna je entuzijazma prvih desetak dana. Čim se desi neka loša situacija, loš komentar, pad volje dolazi do tog mislenog haosa, koji je poremeti totalno i pomeri joj tlo pod nogama. I ona diže ruke od svega. Diže ruke od sebe! Jer nema nekog ko će da je podrži, da joj kaže kako da postupi u datoj situaciji i da se ne prepusti toj lavini užasavajućih misli koje uvek i bez izuzetaka vode do lošeg odnosa sa hranom. Današnji nutricionisti uglavnom ne pružaju takvu vrstu podrške ženama, pa su one prepuštene same sebi. No, većina njih ne može sama. To bar govori moja statistika u radu. A kada ima mentora kraj sebe, koji je obučen za to i zna da joj da pravi savet i podršku, ona veoma lako potisne tu lošu misao i preokrene je u svoju korist.

O ovakvim stvarima govorimo u zajedničkoj fb grupi, ali najviše na zoom sastancima uživo. Dve devojke iz ove prethodne grupe su iz dubokog očajanja zbog sličnog mislenog haosa za samo dve nedelje došle do kako one kažu "promene života". Na sastancima ja konkretno odgovaram na vaša pitanja i pomažem da prebrodite sve prepreke na putu lične trensformacije.

P.S. Ostala su još samo 3 dana da se prijavite na moj mentorski program "Izradi zdravije navike". Sve informacije o programu i iskustvima žena koje su ga prošle, imate na linku ispod.

Mentorski program

Nadam se da vam se današnja priča dopala i podstakla vas da pokušate da sprečite ogroman misleni haos koji neminovno sledi, ako slepo prihvatamo komentare drugih ljudi i ne učimo da realno rasuđujemo o njima.

Prijatan dan pa se čujemo u narednoj priči!

Ivana