Zdravo.
U ovom lajvu pričala sam o tome koji deo moje ličnosti je korpo a koji kreativan. I tako je od kad znam za sebe.
Kada to može biti problem?
Kada pokušavaš da isključiš jedan deo svoje ličnosti. Pa ovaj drugi počne da vrišti, aonda isključiš, zarad njega, ovaj prvi. I tako žongliraš sa delovima sebe u nadi da ćeš nekada, postati osoba koja ima jasne i jedinstvene ciljeve i želje a koji su ponajmanje kontradiktorni.
Kako problem izgleda?
Prvi stepen je nezadovoljstvo. Ćak i postignutim. U jednom aspektu ličnosti. Na primer, u korpo svetu ti ide dobro al nešto ipak ne štima. Nešto ne radi. Neki deo je zaključan.
Onda skupiš balls & money pa se odmetneš u slobodnjake. Ili bar maštaš o tome. Izlaziš iz kuće kad ti se izlazi. Putuješ gde i kad hoćeš. Ti i tvoj laptop ste na raznim destinacijama, prijaju ti avanture.
Ali te odjednom uplaši sve to. Nemanje strukture. Granice. Rasporeda. Prestravite te ono što te do juče uzbuđivalo – neizvesna sutrašnjica, i samo tvoja odgovornost nad njom.
Kako problem evolvira?
Iznutra je konstantno nezadovoljstvo, spolja ne možeš da se posvetiš ni jednoj stvari onako do kraja.
Zašto problem uopšte postoji?
Zato što je normalno i prirodno da nas zanima više stvari čak i potpuno suprotnih. Isto kao što je normalno, mada manje uobičajeno, da je neko usmeren samo ka jednoj.
Ali nas nisu učili o nama samima.
Niko nam nije rekao da smo složeni kao bića. Da imamo razne delove. I da ne moramo da se odreknemo jednog zarad drugog. Najzada. Jer danas su takve okolnosti da zaista ne moramo. Ne moramo biti kao baka samo domaćica niti kao majka samo intelektualka, niti samo majka, niti samo žena. Danas je moguće da budemo sve što jesmo, ali prvo moramo da znamo šta je to što jesmo.
Kako je moguće rešiti problem?
Ja sam ga rešavala tako što sam isprobavala različite načine života. Žonglirala sam između korpo i kreativne strane. Počela sam veoma rano, uvek intenzivno, pa imam iza sebe i periode „iz kanca“ i periode čiste kreative.
Ali na to ode jako puno vremena. I snage i energije.
Nekad ti se čini da ne možeš više. Ni makac.
Prođe decenija, dve a kao da se nisam mrdnula sa mesta, iako uvek „u pokretu“.
Kako je moguće rešiti problem uspešno?
Moderno doba je, međutim, donelo nova istraživanja, nove nauke i discipline koje su nam pomogle da bolje razumemo sebe.
Ja sam ulagala sve živo u razumevanje sebe.
I tako naučila da postoje dve primarne mene. Podjednako važne. Vrednosno istovetne. I uspešne. I da jedna bez druge ne može. I ne treba. Jer su najbolje kad su simultane, paralelne.
Nekim danima sam skroz krejzi kreativac. Ali me ne zastrašuje svakodnevica jer znam da ću već za dan, dva da se vratim svojoj strukturi i rutini koje mi donose sigurnost.
Najbolje tek dolazi.
Vremenom sam pronašla najbolje moguće rešenje – svoje igralište na kom su obe ja istovremene i jedna drugoj doprinose.
Kakve sve ovo veze ima sa pisanjem?
Napravila sam takav metod pisanja da mi koristi ova korpo strana:
- Zanatski deo
- Jasna struktura
- Kreiranje elemenata po tačno određenim pravilima
Dalje:
- Utvrđivanje rutine prema individualnim potrebama i različitim periodima života kako bi se disciplina održala
Ovakvo okruženje moja kreativna strana obožava. Tu se oseća dovoljno sigurno da poleti. I raspiše se o čemu hoće i kako hoće znajući da je u sigurnom okruženju iz kojeg će izniknuti dobra priča čiji kvalitet niko neće moći da ospori.
Okruženje u kom zajedno rastu tvoje korpo i kreativna strana.
Od 2021. kreiram i održavam takvo okruženje za sve vas sa istim problemom.
Rešavamo ga tako što pišemo tvoju priču na način koji zadovoljava korpo i kreativnu stranu.
Pa ni posao od 9 do 5 više nema tu moć da te preplavi jer te 1x nedeljno čeka sat vremena samo za tvoju kreativnu stranu koja se napoji, energizuje, i onda dopusti korpo da kida.
Tako, kao rezultat procesa, imamo i življenje i kreiranje i pisanje iz tvoje celovitosti. E to je seks.
Čekam te na drugoj strani.
0 comments