Dragi prijatelji,

dok sedim u kancelariji sa pogledom na Krunsku ulicu, razmišljam kako da vam se obratim. Zamišljam profil prosečnog kupca naših knjiga – i pomislim, „Pa prijatelji, kako drugačije!“. Ne znam smisleniji i tačniji indikator na polju prijateljstva od knjiga koje biramo – naprosto, sličan se sličnom raduje. A čitana knjiga dobija novu dimenziju onda kada se prodiskutuje sa prijateljima. Otuda moja prva želja na mestu urednika jeste da ovo bude mesto našeg zbora i to kao dvosmerna ulica – jer kakvi bismo to prijatelji bili ako se ne bismo „čitali“!

Dakle, ukoliko želite da podelite svoje utiske o knjigama ili iskustvo bazirano na njima – pišite mi na prijatelji@finesa.edu.rs!

Da se vratim tekućim stvarima – slušate li i vi sa svih strana o tome kako je decembar mesec darivanja? Ja sada nešto razmišljam - pa ako vodimo ispunjen život sva je prilika da darujemo i dobijamo svakoga dana – cele godine: pažnju, osmehe, rame za plakanje, zagrljaje, ljubav...

Za mene lično decembar je pre mesec opraštanja, promena i postavljanja novih ciljeva.

Opraštanjem, kako drugima tako i sebi, okrećemo novi list i udišemo svežinu tamo gde su nas gušili neki memljivi obrasci. A ove godine se u našem uredništvu mnogo govorilo o opraštanju – svašta smo naučili od naše vedete, autorke knjige „Odrasla deca emocionalno nezrelih roditelja“, Lindzi Gibson. Ova knjiga, otrežnjujuća kakva jeste, suočavala nas je sa nekim neobrađenim procesima iz detinjstva i ukazala nam na naše tačke razvoja.

Na polju promena – budimo iskreni – uvek ima posla. Ove godine sam pokušavala da promenim mnogo – i to velikim zalogajima, što bi se reklo: preko kolena. Uspela sam samo da naučim jedno: Ja sam skup svih svojih navika. Onog momenta kada uvidimo navike kojima robujemo, čak i najmanje, i preuzmemo odgovornost za njih – eto nas na pola puta ka promeni. Ako ste se tu našli, evo knjige koja preti da postane klasik rubrike menjajte-se-da-vas-drugi-ne-bi-menjali – „Atomske navike“. Nakon vašeg uvida u to šta više „ne radi“ za vas - Džejms Klir će preuzeti kormilo i povesti nekim boljim putem – putem promena.

A što se tiče literature za uz šolju čaja – toplo preporučujem, „Vožnju života“, inspirativnu autobiografiju uz koju ćete obogatiti sebe za uvid u jednu maestralnu korporativnu istoriju generalnog direktora Volt Dizni kompanije, Roberta Ajgera. Ovaj gospodin sa takvom dozom elegancije i dostojanstva prenosi šta ga je naučilo višedecenijsko iskustvo, počevši skromno: sa pozicije dežurnog potrčka.

I tako, prijatelji, vi čitate moju prvu reč vama, a ja jedva čekam da čitam vašu nama! Pa u duhu predstojećih praznika želim nam svima lep kraj godine, da budemo svoji i odlučni - bez imperativa, da ne moramo nego da želimo i možemo.

Danica Banzić,

Izvršni urednik