Dok su milioni potrošača širom sveta nestrpljivo iščekivali rasprodaje na Crni petak, mnogi se nikada i ne zapitaju šta se krije iza etikete sa popustom.

U potrazi za najboljim ponudama, mnogi se nisu setili da je prava cena krzna mnogo veća nego što piše na etiketi. Milioni životinja plaćaju svojim životima zbog luksuza koji nikome nije neophodan.

S obzirom na dostupnost veštačkih materijala, krzno je danas postalo nepotrebno i suvišno.

Kako žive životinje koje završe kao krzno?

Industrija krzna je odgovorna za smrt više od 100 miliona životinja godišnje širom sveta. Ova brojka uključuje i životinje uzgojene na farmama i one ulovljene u divljini.

Vukovi, kojoti i vidre često se hvataju pomoću zamki, gde umiru u agoniji ili bivaju ubijeni nakon hvatanja.

Lisice, kune, zečevi, činčile, vukovi, pa čak i psi i mačke u nekim delovima sveta, drže se u malim, prenatrpanim kavezima, bez mogućnosti kretanja. Njihov svet je ograničen na metalne rešetke koje im povređuju šape, dok su izložene ekstremnim vremenskim uslovima – ledenoj hladnoći zimi i nesnosnoj vrućini leti.

Zbog stresa, ove životinje često razvijaju psihičke poremećaje. Uočeno je da mnoge pokazuju repetitivna ponašanja poput griženja rešetki ili samopovređivanja. Njihov život nije samo kratak, već i ispunjen konstantnim strahom i patnjom.

Kako ove životinje umiru? Surova stvarnost modne industrije

Smrt životinja na farmama za krzno jednako je surova kao i njihov život.

Neke od najčešćih metoda uključuju:

• Ubijanje strujom: Životinje se ubijaju strujnim udarom, često kroz anus ili usta, što izaziva ogroman bol, dok telo ostaje netaknuto.
• Gušenje gasom: Lisice i kune se trpaju u male komore gde se guše otrovnim gasom.
• Lomljenje vratova: Ovo je česta praksa, jer se smanjuje oštećenje krzna.
• Skidanje kože dok su žive: U nekim slučajevima, posebno u ilegalnim pogonima, životinje se deru žive – jer se veruje da tako krzno ostaje “svežije” i kvalitetnije.

Potrošačka (ne)svest: Da li je luksuz vredan tuđeg života?

Kupujemo da bismo se osećali bolje, da bismo se uklopili ili postigli određeni društveni status. Krzno je često simbol luksuza.

Međutim, pitanje koje bi svaki odgovoran potrošač trebalo da postavi je:

Da li je moj osećaj moći i prestiža vredan patnje bića koje je platilo svojim životom?

Veštačko krzno: Moda na etičkim osnovama

Srećom, alternativa postoji. Veštačko krzno danas ne samo da izgleda identično prirodnom, već je i dostupnije i pristupačnije. Neke od velikih modnih kuća odrekle su se prirodnog krzna, prepoznajući njegovu etičku neprihvatljivost.

Zašto? Jer su shvatile da moda može biti luksuzna i humana u isto vreme.

Kada birate veštačko krzno:

• Doprinosite zaštiti životinja.
• Podržavate održivu i etičku modu.
• Pokazujete potrošačku svest koja se temelji na odgovornosti, a ne na slepom praćenju trendova.

Šta možete da uradite već danas?

Ako želite da postanete deo rešenja, evo nekoliko koraka:

• Birajte etičku modu – izaberite brendove koji ne koriste pravo krzno i podrži održivu modu.
• Informišite druge – podelite informacije o surovosti industrije krzna i inspirišite druge da biraju saosećanje.
• Ne kupujte patnju – vaš novac je vaš glas. Recite ne proizvodima koji dolaze iz proizvodnje u kojima se ekspoloatišu životinje.
• Podržite veganske i cruelty-free alternative – one su jednako moderne i tople.

Kupujmo svesno!

To je prilika da izborima pokažemo svoju svest i savest.

Krvava je cena koja se plaća za krznenu bundu!

Zato, sledeći put kada se nađete pred izborom između luksuza i etike, setite se da moda prolazi, ali vaša savest ostaje.

Za sve dodatne informacije u vezi ove teme možete kontaktirati:

• Aleksandra Gavrića, predsednika Animal Rescue Serbia, +381648210210;
• Sanju Radosavljević, marketing i PR koordinatora Animal Rescue Serbia, +381693235059.

Iskren pozdrav,

Animal Rescue Serbia tim