Dragi moji, kako ste posle svih nemilih dešavanja?

Ja se polako sabiram i u svetlu svega želim danas sa vama da pričamo razgovoru sa decom. O povezivanju, komunikaciji i stvarnom kontaktu - onom neopohodnom i lekovitom. Na kraju mejla čeka vas mali potencijalni poklon.

Način na koji se u vašoj kući komunicira postaće glavni obrazac izražavanja vašeg deteta. Kako i šta govori, kakav stav ima i koliko poštuje sagovornika mahom će naučiti od vas. 

Zato sa vama danas delim par saveta kako da sa detetom i ukućanima razgovarate tako da se zaista čujete, razumete i povežete.

“Vidi je - ista majka”

Deca se ugledaju na nas. Od nas uče sve i kad ništa ne pitaju. 

Upravo zbog tog učenja koje se dešava onda kada nismo ni imali nameru da ih nečemu naučimo moramo biti svesni da nas posmatraju.

Klinci sve prate i detektuju. Koliko smo umorni, nervozni i kako se sa time nosimo. Kako se (mi roditelji) odnosimo jedno prema drugome. 

Da li se pozdravljamo (i kako) na dolasku i odlasku, da li se uzgredno poljubimo. Da li se jedno drugom radujemo, da li prepričavamo šta je bilo na poslu, i, da li delimo zabrinutost.

I nemojte misliti da se ovo odnosi samo na stariju decu. Ne, ne.

Zato da biste decu naučili da jasno iskažu svoju potrebu, emociju i želju prvo proverite da li ste vi to usvojili i da li primenjujete u komunikacija sa svojim partnerom.

3 ključne stvari za uspešnu komunikaciju su:

1. Isključite sve što vam odvlači pažnju od razgovora

Ono čemu kao dečji psihoterapeut i roditeljski savetnik često svedočim je da je u današnjim porodicama sve manje prave razmene i razgovora. 

Zvuči paradoksalno obzirom na broj reči koje u toku dana izgovorimo, čujemo ili pročitamo. 

Od tolike buke ne čujemo jedni druge. Nedostaje nam razgovora, ali onog stvarnog kada sedimo i gledamo se u oči, slušamo i govorimo jedno po jedno. Bez zvonjave telefona, usputnog pregledanja društvenih mreža ili letimičnog “bacanja pogleda” na TV.

Učite i sebe i dete da se fokusirate na ono što je trenutan predmet razgovora i ne rasipajte pažnju okolo. Pokažite da vam je stalo do razgovora i do toga šta sagovornik ima da kaže.

Kako se deca uče da donose odluke i vode konstruktivne razgovore?

Porodični sastanci su pravo mesto za to.

Znam da je u prisustvu dece često teško voditi ozbiljne razgovore jer imaju naviku da upadaju u reč, da pričaju svoje priče, skači i viču ne bi li bili u centru pažnje. 

Ali ovi sastanci su idealna prilika da uče kako se vodi dijalog, kako se donose odluke i kako se vežba strpljenje 😊

Neka deca prisustvuju dogovoru o aktuelnim temama npr. odlasku na svadbu i kupovine i nabavke namirnica. Da li će deca ići? Zašto da ili zašto ne? Ko će ih čuvati ako ne idu? Koliko će to trajati? Šta je sve potrebno pripremiti...

Kada su oni uključeni u „dogovaranje“ i kada se prema njima postavite kao da su veliki mnogo su spremniji da saslušaju. Usput će naučiti kako se o takvim temama razgovara. I, obratiće pažnju šta je bitno da se razmorti, o čemu se sve vodi računa...

2. Neka komunikacija bude jasna, direktna i nedvosmislena

Niko ne može da čita vaše misli zato ih morate jasno izreći. Ako vam nešto smeta, ako nešto želite, ako vam nešto treba - recite. Ne očekujete da će drugi znati ili pogađati šta vam nedostaje.

“Ne mogu da ti pomognem ako mi ne kažeš o čemu se radi!”

Učite to i decu.

Kada dete plače, kmezi ili primetite da je razdražljivo nežno ga pitajte u čemu je problem. Neka pokuša samo da formuliše a ako mu ne ide pomozite mu. Ponudite alternative dok ne pogodite šta je problem.

Naučite ga da deli emocije i razmišljanja. Kada problem podelimo sa nekim lakše ćemo doći do rešenja.

Zauzeti se za sebe je važna osobina koju treba razvijati.

Naravno, u tom procesu ne treba zaboraviti na druge, ali je važno da ne prećutkujemo ako nas nešto muči.

Kada govorimo o verbalnoj komunikaciji, način prenošenja poruke može da bude direktan i indirektan.

Primer direktne poruke je „Sine, igračke su svuda po podu. Molim te pokupi ih u kutiju“. Nedvosmisleno je kome ste se obratili, problem je jasno formulisan kao i vaš zahtev.

Indirektna poruka bi glasila na primer „Igračke su svuda po kući. To treba da se sredi“. Ovakava rečenica ostavlja mnogo nejasnoća – igračke su na podu, pa šta sa tim? Ko treba da se pobrine/sredi to i šta znači pobrinuti se (smestiti u kutiju, gurnuti pod sto, ostaviti ih tu gde jesu pa paziti da neko ne zgazi na njih?).

Trudite se da vaše rečenice, konstatacije, želje i zahtevi budu uvek jasno, glasno i direktno izrečene, naročito kada su upućene deci.

Kako da povećate šansu da vas poslušaju?

Dajte objašnjenje za to što želite. Psihološke studije pokazuju da davanje objašnjenja, ma koliko prosto ono bilo, značajno povećava šansu da se neko usaglasi sa našim zahtevom (sa 60 na 94%).

U našem primeru o igračkama zahtev bi mogao da glasi: „Sine, igračke su svuda po podu. Molim te pokupi ih u kutiju jer ne želim da ih neko od nas nagazi pa da se tako povredi ili ih slomi“.

Kako da znate da su vas čuli?

Govorite nešto detetu a ono ne reaguje? Napravite fizički kontakt sa njim.

Otidite do svog mališana, dodirnete ga po ramenu, ruci ili glavi, čučnite (ako je malo) i napravite kontak očima. Tek kada vidite da vas je registrovalo, da je tu – zaista prisutno, recite šta imate a onda proverite da li je sve dobro razumelo.

3. Obratite pažnju na neverbalno

Udeo neverbalnog „govora“ u komunikaciji ide čak do zapanjujućih 93%. To znači da će ono što samo rekli biti najviše obojeno onim kako smo to rekli.

Iako većina ljudi spontano nauči da “čita” osnovne neverbalne znake dobro je da ih osvešćujemo i učimo decu da ih shvate što ranije.

Bolje razumevanje drugih ljudi vodi većoj emocionalnoj i socijalnoj inteligenciji a to je svakako resurs koji kod svog deteta treba da razvijate.

Kako to da uradite?

Jednostavno komentarišite šta od neverbalnih znakova vidite na nekom.

Pomozite svom detetu da obrati pažnju na to kako se neko postavio, kakav mu je položaj tela, da li se namrštio ili se smeje, da li viče ili tiho priča...

Na primer, dok hranite mlađe dete objašnjavajte starijem detetu šta je beba htela da “kaže” time što ju je odgurnula. Ili time što okreće glavu kada krenete kašičicom ka njenim ustima. Ili time što uporno ide ka vratima i pokazuje prstićem ka kolicima.

Deca najbolje uče kroz igru pa možete i od ovoga napraviti jednu. Igrajte se pantomime.

Vi možete glumiti različite emocije i ponašanja (slobodno neka bude prenaglašeno) a dete treba da pogađa šta ste vi hteli da “kažete”. Tako ćete najlakše uspeti da detetu na prijemčiv način objasnite zaista bitne i korisne stvari. I još važnije, usput ćete se sjajno zabaviti i povezati.

Pišite mi ako vam je ovo bilo korisno:

****************************************************

Obaveštavam vas da će se 27.5. u Novom Sadu uz direktan prenos online (tako da gde god ste možete da nam se pridružite), održati konferencija za roditelje "Roditeljstvo budućnosti" a ja ću govoriti na temu vaspitanja i samopouzdanja. 

Radujem se dru\enju i upoznavanju sa vama.

Uz promo kod MILENAB10 ostvarujete popust od 10% na kupovinu karata.