Hajde na početku da napravimo jedan eksperiment. Može?

Nastavite rečenicu:

Ljudi su… 

Opišite ih u jednoj reči, dve. 

Prvo šta vam padne na pamet to recite. Iskreno, prvo šta vam je palo na pamet? (bezobrazni, divni, zli, komplikovani…).

Hajde sada taj opis iskoristite da sebe opišete. Isti taj.

Ja sam… KADA…

Kad sam ja radila ovu vežbu ja sam pomislila prvo “besni”. I moja rečenica je glasila “Ja sam besna kada se osećam bespomoćno”.  

To su sve neka uverenja, kojih nismo ni svesni da imamo o svetu I ljudimo, a onda se šokiramo “odakle je ovo izašlo”. Neki od prideva u grupi gde sam ovu vežbu radila bili su: zli, pokvareni, go*na… tek 2 osobe od nas 30 su rekle: divni.

Zašto je to za vas, i vašu decu, bitno?

Znate kako su u bajkama uvek prisutne dve krajnosti - ili si mnogo dobar ili mnogo loš. 

Ili je sve crno - neko umire, neko zanemi ili oslepi, nekoga proteraju iz kraljevsta, ili je sve blistavo - venčanje, večna sreća, bogatstvo, pokajanje i prihvatanje…

To je zato što u detinjstvu nema mesta za realne nijanse. 

Ne može dete da obuhvati u svom razmišljanju da je neko i dobar i loš, i da zavisi kakav mu je period u životu i kakav mu je dan i sl.

Ok, deca ne mogu, ali zašto se često mi odrasli ponašamo (i to najčešće prema sebi) kao da smo samo jedno? 

I onda stalno težimo da budemo:

Dobri, vredni, 

Nasmejani, komunikativni

Velikodušni, saosećajni…

i sve nešto savršeno.

Nemojte pogrešno da me razumete, ne zalažem se ja za negativne osobine, samo hoću da kažem da smo svi od svega po malo. 

Nekada sam “dobra” a nekada nekoga ošinem odgovorom i bogme sa pravom može da zaključi da sam kučka.

Nekada sam nasmejana i prijatna, ali umem da budem baš teška i zahtevna. 

Uglavnom sam velikodušna i saosećajna, ali lagala bih kad bih rekla da nisam imala i sebične momente i to da stavim sebe na prvo mesto bez obzira kako se neko oseća.

Sve su to ljudske osobine, sve je to normalno. 

Kao i osećanja, ja verujem i za osobine - tu su sa razlogom. Da nas nešto nauče, da nam nešto poruče. 

E sad, gde nastaje nevolja? 

Onda kada mi ne prihvatamo, kad odbijamo da o sebi mislimo da smo X (nešto, šta god negativno - lenji, razmaženi, sebični, aljkavi, brzopleti, nepromišljeni…)

I onda, umesto da shvatamo, prihvatamo i menjamo sebe (a to možemo samo iz pozicije svesnosti i prihvatanja), mi ostajemo zaglavljeni u tome i osećamo da nam to boji celu našu ličnost pa je krijemo kao zmija noge. 

Mi krijemo a ona se vidi. 

Huh! 

Ulažemo napor u pogrešnom pravcu - umesto da prihvatamo, mi krijemo. Ili se stidimo i sebe uskraćujemo za razne prilike. 

Lako skliznemo u ono dečje crno-belo gledište ili u generalizaciju - "svi su....".

Pomoć broj 1: Koristite “I”

Ja sam I velikodušna I cicija, nekad ovako nekad onako.

Pomoć broj 2:

Napravite spisak osobina ili vaših karakteristika koje vam se NE dopadaju kod sebe samih (od možda boje očiju do sebičnosti i nemarnosti).

Zatim taj spisak podelite na dva dela:

1. ono što ne možete da promenite (ili prosto ne nameravate jer vam ne smeta iako nije baš poželjno)
2. Ono što možete da promenite (npr. To što se pasivno-agresivno ponašate prema partneru kad vam nije po volji, ili nemate strpljenja za dečja pitanja).

Vežbajte da prihvatite nesavršenosti koje ne možete da promenite kako biste energiju usmerili na ono nad čim imate kontrolu i zaista ga menjali i nešto dobro iz toga proizašlo. 

Sllikovit primer koji sam našla negde je: nesavršenost koju ne mogu da menjam je da imam ružne prste na nogama i da zato ne nosim sandale (pa nema smisla da se time opterećujem) već mogu/moram da je prihvatim. Ali to što rasipam novac ili ogovaram nekoga i te kako mogu da kontrolišem i menjam pa je bolje da energiju utošim na to. 

A kakve ovo veze ima sa vašom decom? 

Kada prihvatimo sebe tako nesavršene i pogrešive, spustićemo teret i sa njihovih pleća i lakše ćemo da ih naučimo da se na zdrav način ophode prema sebi. Neće morati da kao vi i ja “pod stare dane” uče da prihvataju sebe. 

Malo li je?

Biće mi drago da podelite sa mnom svoju rečenicu “ Ljudi su i Ja sam” i razmišljanje na temu ovog mejla, ako poželite.

Do idućeg utorka, pozdravljam vas.

Milena