Pre nešto više od godinu dana...

-Ajde, Sofija, nacrtaj slona (za neki vrtićki projekat)

Krene liniju, dve pa odustane.

-Ne mogu, mama. Ne znam da crtam.

-Ne znaš JOŠ uvek da nacrtaš sve, ali učiš! Kako si nacrtala sve ovo prethodno? Vidš da ipak umeš.

Polako, znam da ti je naporno, ali ne žurimo nigde. Samo vežbamo. Ja sam tu ako ti zatreba pomoć.

-Ne mogu teško mi je, kaže ona već uznemirena. I odustaje.

I sa njom je skoro uvek bilo tako.

Ista ja - ako je teško, a ti lepo odustani ili se bar povuci.

Zato me to toliko i nervira.

Bolje da drugi misle da nećeš nego da ne možeš ili ne umeš.

To je bila moja odbrana dok sam odrastala, a da je nisam ni bila svesna. Ona mi je čuvala sliku o sebi. U fazonu "mogu, al neću" a u stvari verujem da ne mogu.

Sada to uglavnom nije tako jer sam radila mnogo na tom delu sebe, ali bih volela da su se moji roditelji pozabavili time više jer ne bih toliko nesigurna hodala kroz dobar deo dosadašnjeg života.

Mlađa ćerka je, naravno, skroz druga priča. Ona kao da je omnipotentna - sve može, sve hoće da proba, nema frke i drame, ne odustaje već se navraća po 100 puta da vežba. Često ni ne vidimo kada je usvojila nešto, samo dođe sa novom veštinom.

Ali sa starijom je mnogo toga na gurku.

Pokažeš,

pa pokuša,

pa oplače jer ne ume,

pa odustane,

pa neće i duri se,

pa se vrati da pokuša ponovo,

pa kad uspe očekuje aplauz.

Očekuje da sve iz prve uspe. Ako ne uspe, odmah je drama.

Kako su, bre, tako različite kao da nisu od istih roditelja često se pitam.

Znam da uticaj ima i temperament deteta, i naše ponašanje, i naša očekivanja. Valjda kod prvog deteta sve misliš da mora da bude po PS-u (standradu) pa zatežeš i insistiraš na nekim stvarima koje zapravo više štete detetu nego što koriste.

Nismo mi to kao roditelji radili namerno, niti smo toga bili svesni.

Niti mi imamo to da želimo da nam dete bude najbolje.

Niti je grdimo ako ne uspe u bilo čemu jer stvarno greške smatramo delom učenja.

Znam da je ne uspeti teško, ali izaberi šta ti je teže!

Hoćeš da ti bude teško kad odeš u vrtić bez slona pa da objašnjavaš zašto nemaš domaći ili ćeš da ti bude teško dok ga crtaš?

Hoćeš da ti bude teško što gledaš kako se ostala deca penju po spravama u parku ili ćeš da ti bude teško dok pokušavaš (uz podršku naravno)?

Hoćeš da ti bude teško da sređuješ sobu ili da ti bude teško što ne možeš da nađeš baš tu igračku kad ti zatreba?

Izaberi svoje teško.

To mogu sada sa šest i po godina da joj kažem i objasnim, ali dok je bila mlađa nisam mogla.

-Ne znam gde grešimo, kažem ja mužu. Moraću da se pozabavim ovim njenim samopouzdanjem, i profesionalno i kao majka.

Sela sam i istraživala, čitala, slušala i na kraju popisala sve ono što značajno utiče na samopouzdanje dece.

Shvatih da sam, uzimajući zdravo za gotovo neke rečenice koje automatski izgovaram i neke stavove koje manifestujem zapravo dosta doprinela tome.

I tako je nastalo predavanje (vebinar) "Kako podići samopouzdano dete".

Pre nego što sam napravila predavanje, isprobala sam i prilagodila sve o čemu pričam najpre svom odnosu sa starijom ćerkom.

Da li je dalo rezultata?

Sigurno, jer moj stav prema njenom kenjkanju i odustajanju, njenim rekacijama kada nešto ne može se mnogo promenio i time direktno uticao na njene reakcije i strpljenje.

Na njen doživljaj grešenja i pokušaja. Na njenu sliku o sebi.

Tako smo nizom sitnih koraka, drugačije podrške, pohvala i uvažavanja (ali i suočavanja i pozivanja na odgvornost i predočavanja posledica "izaberi šta ti je teže") mnogo promenili njen stav.

Da je postala kao mlađe seka?

Ne! Ali ona i nije svoja mlađa seka. Ona je ona, sa svim osobenostima i svojim tempom i načinom učenja.

Snimak predavanja možete kupiti do 1. jula po ceni od 3000 dinara/30e i gledati ga naredna 3 meseca dok ne usvojite sve što vam je bitno kako biste i vi svom detetu pomogli da nauči da:

1. ohrabri sebe,
2. da ne odustane kod prve prepreke,
3. da jasno i glasno kaže šta mu smeta i da traži rešenje
4. da postiže i pokazuje mnogo od onoga što ume-zna-može
5. stvarno još mnogo toga što se tiče izgradnje otpornosti i samopouzdanja

Poručite odgovorom na ovaj mejl.

Do sledećeg utorka,

Milena