Najpre, hvala vam na svim odgovorima na prošli mejl. Vidim da vas je dotakao, i znam i zašto. Kad napišem nešto toliko iz srca i što lično veoma osećam, to uvek naiđe na odjek.

Samo ću vam reći "Niste same" jer mnogo mi je mejlova stiglo sa nekom ličnom pričom i hvala na tom poverenju.

Danas bih da se nadovežem i podelim još neki delić sebe, svog odrastanja i razmišljanja sa vama.

Slušam neki dan jednu mamu u prolazu koja govori sinu "Nemoj da si nevaljao" pa mi je nekako zapelo za uvo to "nevaljao" i navelo me na razmišljanje o samoj kovanici tj. reči.

Nevaljao = ne valjaš ....................... i slično tome,

Bezobraznik = bez obraza, nemaš obraza

Nisi dobar

Sram te bilo! = toliko si pogrešio/la da treba da osećaš sram/stid (tvoje biće ne valja)

Šta to radiš? kome bi to palo na pamet? = Ti si nenormalan, sa tobom nešto nije u redu

Huh! Koliko teške reči kad razmisliš o značenju a ne izgovoriš ih automatski.

Ja kao dete nisam toliko slušala takve reči.

Ali ne znači da ih nisam doživela i utkala u svoju sliku o sebi.

Kod nas se u kući PODRAZUMEVALO da ćeš da slušaš pa bih ja poslušala da slučajno ne bih čula takve reči i razočarala mamu i tatu.

Ako slučajno niste, pogledajte moju zadnju objavu na Instragramu vezanu za to https://www.instagram.com/p/CdQJUNXM3tO/

To da ne izneverim očekivanja drugih jeste dovelo da udovoljavam drugima, lako popuštam, kažem da i kad mislim ne, samo da bih izbegla konflikt.

Ja više nisam ta Milena.

Ta Milena je sada porasla, sazrela, ojačala, upoznala i prepoznala sebe i sve to joj nije baš toliki izazov više. Ne znači da nije uopšte, ali nije toliki.

Sećam se koliko su mi, na tom putu promene i prihvatanja sebe, bile ofucane rečenice tipa:

"Moraš da naučiš da voliš sebe."

"Ti si dobra baš takva kakva jesi."

"Dovoljna si." i sl.

To mi je toliko prozaično zvučalo da ne mogu da vam opišem.

A znate zašto?

Zato što ih nisam osećala. Nisam im verovala. Nisam povezivala sa sobom.

Možda je i moj um toliko bio navikao na priču "samo kada slušaš druge, dobra si i dovoljno pomažeš" da ove rečenice uopšte nemaju smisla.

Onda sam prešla na sledeći nivo.

Kao razumela sam i ih i kao prihvatala. Kao. U mozgu!

Dovoljna si. Da, jesam. Znam.

Ali i dalje nisam osećala i srcem smatrala da se to odnosi na mene.

E, a onda sam dobila decu. Ćerke, dve.

I gledam ih i stvarno, stvarno, stvarno svakim svojim atmom mislim i osećam:

"dovoljne ste, divne ste, vredite! Nemoj slučajno da niste volele sebe jer tu toliko toga ima da se voli. Predivne ste baš takave kakve jeste."

I shvatim da moje unutrašnje dete tj. dete kakvo sam ja bila, ranije to nije moglo da prihvati jer se distanciralo od sebe jer to bio način da se sačuva.

Ali sada više ne.

Ne, ne, gospodo.

Vredim i ja. Dovoljna sam i ja. Sjajna sam i ja baš takva kakva jesam. Bar sebi, ako ne drugima. A kad sam sebi dobra, biću i svojoj deci.

Drugi će uvek imati zamerke na mene (kao što su ih i imali), ali ti ljudi ne prihvataju sebe, a sve što ne prihvataš kod sebe to ti smeta kod drugih.

Zbog svoje dece moramo voleti sebe.

Zbog svoje dece moramo zagrliti svoje unutrašnje dete. Truditi se da oprostimo svojim roditeljima jer oni su, najčešće, samo prenosili transgeneracijsku traumu.

Dovoljno ste dobre mame i prihvatite to.

Na ceo ovaj mejl me je inspirasala jedna od vas koja mi je napisala:

Врло често се осећам промашено као мајка😳🤯 Све мислим, трудим се, желим, хоћу, није ми тешко, али моја очекивања се затим не поклопе са резултатом, и мислим да ништа не постижем, чак се бојим да ћу својим понашањем нашкодити деци на дуже стазе. 

Zato moramo da prihavatimo da takvim razmišljanjem, da nismo dovoljno dobri ili kad se osećamo promašeno, samo štetitimo odnosu sa detetom jer se iz te neadekvatnosti samo povlačimo ili ponašamo kako ne bismo hteli.

O perfekcionizmu i previsokim očekivanjima neki sledeći put.

Za ovaj mejl, dosta. Evo još samo predloga: Kako da pomognete sebi?

Ko još nije spreman za psihoterapiju ili nema uslova za to, predlažem da krene sa promenom i radom na sebi uz knjigu "Dete u tebi mora da pronađe svoj zavičaj"

https://www.laguna.rs/n4291_knjiga_dete_u_tebi_mora_da_pronadje_svoj_zavicaj_laguna.html?gclid=Cj0KCQjwmuiTBhDoARIsAPiv6L-RlVyUSUfuLAh4Iy8ceFbYSCqZmIzaPNpIm7CGaTRDxjBSsX3oeOgaAtq7EALw_wcB

Kao i da podršku o mnogo inspirativnih tekstova potražite na profilima na Instagramu https://www.instagram.com/psiholoskasoljica/ i https://www.instagram.com/danielarolih/

Ko god ima uslova, psihoterapija i rad sa stučnim licima je najbolja investicija.

Do sledećeg utorka, budite mi zdravo!

Milena