Pozdrav, dobri narode.

Nadam se da ste uplovili u 2023. raspoloženi i zdravi. Želim vam od srca sve najbolje.

Jeste li doneli neke novogodišnje odluke?

Ono, od ove godine ću da krenem da vežbam?

Ili, jednom nedeljno odvajam vreme samo za sebe i druženje?

Ili, neću više da vičem na decu? :)

Ako ste vi osoba koja donosi ovakve velike odluke, onda znate da je i velika verovatnoća da one propadnu.

Jako je teško da drastično menjamo navike jer naš mozak to vidi kao pretnju i radi sve da sabotira tu našu odluku, ma koliko ona bila dobra za nas.

Obeshrabrujuće, zar ne?

Kao nešto čvrsto rešiš, stvarno to misliš, želiš, znaš da je dobro za tebe, trudiš se, ali brzo se vratiš u stari obrazac. :(

Ako pomislite da nema nade, predlažem vam da:

Umesto "velikih" odluka, uvodite male promene.

Da ne čekate ponedeljak, ili prvi u mesecu. Ili, samo da prođe slava, rođendan, bog zna već šta.

U skladu sa gornjim pasusuom, ja sam jednog aprilskog četvrtka donela odluku da budem PRISUTNIJA.

Sad, ovde. Da budem u danas, da budem u trenutku.

Jer ako ja svesno nisam prisutna, kako da očekujem od dece da imaju tu prisutnost i posvećnost?

Ovo je lako i lepo reći, ali u današnjem tempu života nije lako izvesti.

Nekome čak smešno može da zvuči "biti prisutan" jer kao "gde si, ako nisi ovde?", ali verujem da znate na šta mislim.

MIlsim na ono kada vam misli idu unapred, pa dok sedite i igrate se sa decom ili pričate sa suprugom, umesto da ste fokusirani na osobu i priču pred vama, vi razmišljate da li je ručak gotov?

"Šta još beše treba da uradim dok ne krenemo kod kumova?

Tiiiih, nisam zvala da zakažem frizera. Opet sam zaboravila."

Ili vam misli idu unazad, u neku istoriju - ko je šta rekao, šta niste uradili a trebali ste, šta vas je iznerviralo, povredilo...

I onda shvatite da se ne sećate kada ste prepešačili neki deo grada. Kako ste stigli dotle ili šta se u filmu desilo u prethodnih 20 minuta.

Kako da to menjate?

Ključ je u malim (za mozak nepretećim) promenama.

Od kada sam prestala da podcenjujem male korake, sve je krenulo na bolje.

Probajte najpre sami, ali vrlo je lako i sa decom da se UKLJUČITE I POVEŽETE u sada i ovde.

Kako?

Na već poznatim deonicama, igračkama, predmetima, crtaćima.... gledajte pažljivo i primećujte stvari koje ranije niste. Delite to sa detetom i tako navedite njega da sa vama bude "tu".

NIKAD RANIJE NISAM PRIMETILA.... da ovaj tanjir ima ove zlatne detalje.

Nikad ranije nisam obratila pažnju da je mama Pepe Prase tako pažljiva, a tata duhovit.

Ranije nisam primećivala da ovaj keks toliko krcka i fino miriše...

To dakle može biti mnogo toga - zvuk, boja, miris, osećaj... šta god.

Kada jednom postanete svesni detalja - kaldrme pod nogama, pokreta zaključavanja stana ili momenta kada ste karticu stavili u novčanik nakon što ste nešto plaćali i sl. postaćete svesniji i osmeha dece, njihovog sjaja u očima, potreba i prioriteta.

I moći ćete da kažete da živite i uživate, da vam je kvalitet bitniji od kvantiteta.

Znam, to ne menja činjenicu da i dalje na listi stvari na kojima treba raditi ima još dosta stavki.

Ali korak po korak ka čemu želite da idete je bolji nego on/off faze koje vas ne dovedu do cilja.

Do idućeg utorka, pozdravljam vas.

Milena