Ubija me alergijeksa rekacija na ambroziju ovih nedelja. Što bi rekli - ni mrtva ni živa. Zato me nigde ni nema redovno jer prosto jako teško funkcionišem.

Odem kod lekara napokon, mada bez značajnih očekivanja da ću neku pomoć i dobiti.

Red je naravno podugačak. Sede dve žene do mene (da ne kažem ženice jer mrzim taj izraz, mada mlađe su i iz priče čujem da imaju poveliku decu sličnog uzrasta). U želji da skrate vreme kreću da pričaju.

Pomenuše društvene mreže, i krenu podsećanje kako su one koristile nekada Facebook i kako im je smešno sada kada vide svoje stare objave gde su pisale srceparajuće objave kada bi raskinule sa dečkom ili kačile slike kojih se sada stide jer ne izgledaju lepo, kosa im je ovakva onakva, obučene u haljinu nekog tada aktuelnog, a sada zastarelog kroja, sa nekog okupljanja i sl.

Znate to?

Imam i ja takve slike, a verujem i vi.

Ništa čudno. Svi smo tokom odrastanja prolazili kroz različite faze i pratili modu.

I svima nam je sada smešno i delom neugodno kad ih vidimo. I možda kažemo "jao blama, vidi na šta ličim".

Ali to smo isto mi. Deo nas, deo naše prošlost. Deo našeg identiteta.

I sledi deo koji je mene zatekao.

Jedna od njih priča kako "baš zbog toga ona sinu pregleda sve slike pre nego što ih okači da se posle ne bi stideo kako je ispao na slici".

"U periodu kad su mu se menjali mlečni zubi nisam ga ni slikala onako krezubog."

Moja faca:

Ne znam, možda je samo do mene (vi mi slobodno pišite svoje mišljenje), ali da li se stvarno izgubila sva "tolerancija" na nesavršenosti?

Da li smo zaboravili na naivnost? Zaboravili da je poštujemo i uzimamo kao noramalan deo odrastanja i života?

Da li smo izgubili spontanost i sve usmerili da imamo "sjajan" GOTOVI proizvod tj. dete kojim možemo da se hvalimo, kome niko nema šta da zameri?

Dokle će da ide to "helikopter" roditeljstvo? To da im ukidamo pravo na grešku i "peglamo" svaku nesavršenost?

Šta su lekcije koje dete iz toga može da izvuče?

1. Ništa što nije savršeno nije ni dovoljno dobro ------>>>. Ja nisam savršen pa nisam ni dobar.
2. Ako nije savršeno, ne pokazuje se.
3. Drugi ljudi će te osuditi a njihovo mišljenje je važno.
4. NEMAŠ pravo na grešku.
5. Odbaci delove sebe koji ti se ne dopadaju, zatrpaj ih negde.
6. .... dodajte šta god

Ljudi dragi,

Pravo na grešku, na probanje, traženje, na suočavanje i sa manje prijatnim iskustvima, na bezbrižno sazrevanje, na naivnost, na spontanost,

su naša nasušna prava!

Kako će neko da prihvata sebe ako ga rođena majka (iz najbolje namere) čuva braneći mu sve navedeno?

To su sve dozvole koje su našoj deci NEOPHODNE.

Koje su i nama neophodne da bismo bili zdravi i normalni. Da bismo mi bili mi, autentični i takvi kakvi jesmo.

Zato, molim vas, opustite se ljudi. Kontrolišite decu tamo gde je potrebno da ih zaštite od stvarnih predatora. Naučite ih da koriste mreže pravilno (onda kada za to dođe vreme - što po mom mišljenju nije pre 12. godine).

A to tada, uživajte u krezubim i bezubim momentima. U jež ili zalizanim frizurama i kombinovanju raznih odevnih kombinacija koje možda nisu reprezentativne ali su ih sami odabrali.

Do idućeg mejla, budite mi dobro.

Milena